Foto: Uglješa Bokić/DanasIstorijskih događaja je za Novi Sad od 1. novembra odavno previše, a šta tek reći za njegov Univerzitet, koji je kičmena moždina ovog grada? Nekada u javnosti prepoznat pre svega po izvrsnim profesorima, stručnjacima i studentima, velikom IT zajednicom, pa što ne i zabavama ijadama svake vrste.
Ipak, Univerzitet je i ovog ponedeljka, 28. aprila, po ko zna koji put doživeo svoj novi istorijski dan. Jedan dekan je pozvao policiju, koja sa svoje strane nije mnogo vagala, nego je dopremila po odred interventne jedinice i žandarmerije. I tako je taj dekan, skriven iza policijskih štitova, prvi put u istoriji Univerziteta gledao kako mu snage reda biju studente.
Zašto je ovo uradio baš Patrik Drid, dekan Fakulteta sporta i fizičkog vaspitanja? Zato što je on jedini od svih novosadskih dekana spreman da tako nešto uradi, pa i među onima koji su kao i on, javno davali podršku predsedniku na propagandnim SNS listama.
Drugo i mnogo teže pitanje je zašto je ovo urađeno u Novom Sadu? Gradu koji je ranjen i besan. Koji čekajući svoju pravdu, pod restrikcijama vode, tinja.
Svima je jasno da je atmosfera takva da će se na prvi poziv studenata ovde skupiti barem nekoliko hiljada građana, pogotovo ako neko namerava da ih bije, što smo juče i videli. Osim izgleda Dridu. Koji je valjda mislio da će se kao Cezar ušetati na fakultet kroz kordon žandara okružen hiljadama ljudi koji su pre toga dobili batine?
Treće pitanje, koje će kao i drugo ostati bez odgovora, je ponašanje vrha novosadske policije, koji su juče iz nekog razloga procenili da je ulazak dekana na fakultet od vitalne važnosti za državu Srbiju. Da li je iko mislio o posledicama i rizicima ovakve intervencije? Neka bezbednosna provera? Da je neko možda od policijskih glavešina objasnio dekanu šta može da se dogodi i da ipak pokuša svoje probleme sa studentima da reši dogovorom, a ne batinama?
Šta god da je razlog što je policija primenila onakvu silu, našem predsedniku se scene nakon batinjanja sigurno nisu svidele. Dolazak sve većeg broja građana koji su i pored batina ostali uz štitove, te na kraju komandir koji moli da ih okupljeni ipak puste da odu neobavljena posla.
Šta god da su vrh države i jutros pospremljeni dekan za Pink pričali, dovoljno je snimaka obnarodovano. Jasno je da policiju niko nije napadao, da su uleteli u ljude i krenuli da ih mlate i razbacuju, prskajući okolo suzavcem.
Pokušali su i da nasilno upadnu na zadnji ulaz fakulteta ali su ih u tome građani i studenti sprečili. Desetine ljudi je završilo sa povredama i oteklinama od pendreka i štitova. Dekana niko nije linčovao, štaviše, studenti su ga spasili i sproveli do ambulantnih kola, jer ga je tad već dovoljan broj besnih građana pikirao kao krivca za ovu paradu siledžijstva.
I svi zajedno, opet nismo svesni koliko smo imali sreće što niko nije teško stradao. Samo je predsednik malo svesniji da će mu za izbacivanje studenata sa fakulteta trebati mnogo više policije.
Katarini, junakinji Novog Sada, koja je pedalirala do Strazbura, a juče je od policijskog udarca završila u bolnici sa potresom mozga, želimo brz oporavak i svu sreću ovog sveta.
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Više vesti iz Novog Sada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
