„Uživo iz budućnosti“: ,,Pretplata je ključ opstanka medija“

Slobodan Georgiev, direktor vesti na Novoj S televiziji, smatra da mediji treba da se drže svoje uloge čuvara javnog interesa i da se tako izbore za svoje mesto u eri veštačke inteligencije.

Ističe da mediji ne treba da pokušavaju da se takmiče sa društvenim mrežama i veštačkom inteligencijom, jer tako rizikuju da izgube svoj autentični status i postanu proizvođači sadržaja za društvene mreže.

Georgiev smatra da publika u Srbiji pokazuje želju da plati za informaciju i da mediji treba da gaje takvu publiku kako bi osigurali svoju budućnost.

Kao jedan od velikih problema u održanju medija navodi i to da velike kompanije, poput Gugla i Fejsbuka, ne plaćaju za sadržaj koji prodaju, a koji im upravo mediji obezbeđuju.

Stevan Ristić, direktor nedeljnika Vreme, je optimističan po pitanju uloge medija u doba veštačke inteligencije. Smatra da kvalitetno novinarstvo nikada neće proći nezapaženo.

Panelisti su se složili da je negovanje publike i zarada od pretplata ključ budućnosti medija.

„Potrebno je iskomunicirati publici zašto je bitno da vas podrže, da je to pitanje opstanka i da su oni jedina brana“, rekao je Nenad Milosavljević iz Njuz.net-a.

Milosavljević takođe ističe da se trenutno stanje u Srbiji ne može nazvati medijskim tržištem. Kaže da, u trenutnoj situaciji, nezavisni mediji u Srbiji ne mogu da se takmiče sa medijima koji imaju podršku države.

Milosavljević je optimističan po pitanju opstanka novinarske profesije i koegzistencije medija i veštačke inteligencije. Ističe da je fatalističkih predviđanja o nestanku medija uvek bilo, ali da se nisu obistinila. Podseća na ranija predviđanja o nestanku dugih novinarskih formi koja su demantovana razvitkom navike kod publike da plaćaju za određeni sadržaj.

Sorin Pislaru, iz rumunskih dnevnih novina Ziarul Financiar, ističe da novinari moraju da cene vrednost svog rada i da nađu nove načine sa ga unovče.

„Mnogi pokušavaju da rade naš posao zato što je ono što mi radimo jako vredno, mi imamo nešto da kažemo i to je važno“ rekao je Pislaru o pozivu novinara i ulozi medija.

Panel o prisutnosti medija na društvenim mrežama organizovan je u vidu debate.

Novinari Bojan Cvejić i Ivana Pavlović smatraju da svaka medijska kuća mora da bude prisutna na društvenim mrežama i da je to sastavni deo posla u redakciji.

Navode da se, prema nedavnom istraživanju Rojters instituta, 67 odsto publike u Srbiji se primarno informiše na društvenim mrežama pa tek onda na sajtu medija, što vide kao posledicu velikog nepoverenja publike u mejnstrim medije.

Cvejić ističe da je značaj društvenih mreža i naloga kao što su studentske stranice u Srbiji u tome što preko njih možete steći sopstvenu sliku o dešavanjima pa onda tek pogledati šta tradicionalni mediji pišu o tome jer oni čestu umeju da „zanose na jednu ili drugi stranu“ pa se ne možemo osloniti samo na njih. Ističe da su se upravo zbog značaja takvih stranica nedavno dogodili botovski napadi na njih i pokušaji da se ugase.

Takođe navodi da je publika na društvenim mrežama šira i da društvene mreže rade odličan posao u informisanju velikog broja ljudi dajući dodatan kontekst svakodnevnim vestima i objašnjavajući izjave državnih zvaničnika, kao i da stvaraju prostor za dijalog o temama o kojima se ne govori u tradicionalnim medijima.

Govornici navode poseban značaj koji društvene mreže imaju za male lokalne medije, pomažući im da dođu do veće publike i potencijalno do oglašivača.

S druge strane, Ivan Radak iz Forbes Srbija smatra da novinari podcenjuju važnost originalnih sadržaja i da se previše fokusiraju na ono što će doneti veliku čitanost na društvenim mrežama.

„Ne treba gledati čitanost već razlučiti šta je ono što je javni interes. Treba praviti kvalitetan sadržaj, a ne podilaziti publici“, kaže Radak.

Radak takođe ističe važnost zaključavanja sajtova medija jer informacija i novinarski rad ne smeju biti devalvirani i navodi da je jedino što je u ovoj zemlji besplatno, upravo vest.

Anica Telesković, novinarka RTS-a, ističe da problem nastaje kada sadržaj sa društvenih mreža postane izvor za ono što se piše u medijima, kao i pritisak usmeren ka novinarima koji dolazi upravo sa društvenih mreža.

„Novinari ne smeju da se određuju prema tome kakvu će reakciju njihov rad izazvati na društvenim mrežama“, navodi Anica.

Projekat „Danasova škola novinarstva“ je sufinansiran iz budžeta Republike Srbije – Ministarstva informisanja i telekomunikacija. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.