Uznemirujući prizor „karantina“ za pse nadomak Novog Bečeja: Aktivisti i građani tvrde da nadležni ignorišu njihove apele

Kako tvrde, nadomak „šupe“ u kojoj se drže psi nalazi se jama u koju se beživotna tela pasa, koji karantin nisu preživeli, odlažu.

Prema mišljenju aktivista, objekat u vidu „šupe“ navodno služi kao karantin gde bi psi trebalo da provedu dve nedelje pre nego što budu prebačeni u prihvatilište u Kikindi. Ali, većina njih prihvatilište nikada ne ugleda.

Užasavajući prizori o kojima svedoče građani

Prva koja je kontaktirala Danas povodom ovog slučaja je čitateljka Tatjana Kocić, duboko zabrinuta zbog, kako ističe, „teških zloupotreba položaja, kršenja zakona o dobrobiti životinja i ubijanja napuštenih pasa“.

Prema njenim rečima, prostor je neuslovan objekat koji funkcioniše kao tzv. „karantin za pse“, smešten na lokaciji između Kikinde i Novog Bečeja, u koji se dovoze napušteni psi svih starosnih dobi, veličina i rasa.

– Mala prostorija sa rešetkama nalazi se odmah pored betonirane jame u koju se bacaju leševi pasa. Jame su prepune pacova koji te leševe jedu. Prizor je užasavajući. Prekobrojnost pasa u malom prostoru vodi njihovom međusobnom ubijanju. Psi takođe umiru od neuhranjenosti i bolesti, u nedostatku nege i veterinarske brige. Dok jedne bacaju u jame, nove pse dovoze i „odlažu“ u tzv. karantin, i tako ukrug – kaže Kocić za naš list.

Ona navodi da se to dešava godinama unazad dok, kako kaže, novac namenjen zbrinjavanju napuštenih životinja i njihovoj adekvatnoj zaštiti završava u privatnim rukama. Naša sagovornica tvrdi da postoji osnovana sumnja u zloupotrebu moći i sredstava od strane nadležnih lokalnih struktura, i dodaje da poseduje snimke i fotografije koji dokumentuju stanje na terenu.

Prema njenim rečima, očevici koji su prostoriju obišli pre više od dve nedelje, tamo su zatekli „dva živa i jednog mrtvog psa u tom šinteraju“. Dva psa su, kaže, izvađena iz kaveza, od kojih je jedan pobegao a drugi je spašen i brzo udomljen.

– Nažalost, aktivisti iz pomenutih mesta za ovo znaju godinama i nisu uspeli da urade ništa jer su njihovi apeli ignorisani – ističe Kocić i dodaje da su građani i aktivisti kontaktirali nadležne, ali su oni odbijali, i odbijaju, da razgovaraju na tu temu.

Nju zabrinjava činjenica da živimo u sistemu u kojem život životinja vredi manje od stare cipele.

– Nivo neempatije govori da nešto ozbiljno nije u redu sa društvom. Nivo neempatije i nivo korupcije onih na pozicijama u društvu od vrha nadole je zastrašujući. Zlostavljanje životinja je zlo kao i svako drugo zlo – ne postoji manje zlo. Pisala sam Ministarstvu, Upravi za veterinu (veterinarskoj inspekciji) više puta u vezi sa užasavajućom nepravdom i kršenjem svih prava životinja u azilima i na ulicama, ali nisu mrdnuli prstom. Odgovor je izostao u potpunosti. Ti ljudi su plaćeni za ono što rade, tačnije što treba da rade a ne rade – ističe Kocić.

Kreni – Promeni i udruženje Astor: Kanibalizam, prljavština i nebriga

Na teren je, uznemirena dojavama, izašla i organizacija Kreni – Promeni.

Jelena Banac iz njihovog Tima za dobrobit životinja kaže da je njihov tim zajedno sa aktivistima iz udruženja Astor za vikend obišao dve lokacije nadomak Novog Bečeja – tzv. „karantin za pse“ i „jamu“. U tom momentu nisu zatekli pse u prostoriji, međutim, aktivisti poseduju snimke ranijih obilaska na kojima se vide živi, ali i mrtvi psi. Sumnjaju da su psi pomereni sa lokacije, jer se njihov dolazak očekivao.

Banac ovaj objekat opisuje kao mesto gde se psi muče i umiru tako što usled gladi jači napadaju slabije i dolazi do kanibalizma, o čemu svedoče snimci aktivista sa lica mesta.

– Nažalost, sumnjamo da psi prežive boravak u ovom mini-logoru, gde borave u prljavštini, fekalijama, bez čiste vode, eventualno nahranjeni ako im izvesni čuvar baci lopatu hrane, što uzrokuje uzajamno povređivanje jer u dva boksa često bude smešten veći broj pasa. Preuzimanje pasa komunalno preduzeće iz Novog Bečeja aktivistima naplaćuje 5.000 dinara – ističe Banac.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Tim za dobrobit životinja (@kp_dobrobitzivotinja)

„Jama“, koja se nedaleko odatle nalazi, dodatno je uznemirila nju i aktiviste.

– Još gori prizor nas je dočekao 100 metara niže, pored samog puta, gde smo otkrili divlju deponiju animalnog otpada. Jame ispod betonskih ploča pune su leševa raznih životinja: ovce, svinje, konji, psi, mačke, ali i lisice, jazavci… Uspeli smo sa aktivistima da spasemo tek rođeno živo mače koje je jedino preživelo. Pored onih u jamama, ima leševa životinja koji su razbacani na sve strane, ostavljeni da trule i koji su lako dostupni glodarima i drugim životinjama – kaže Banac.

Prema njenim rečima, nemoguće je da opštinska uprava ne zna za ovu lokaciju i za „ekocid“ koji se izvodi već duže vreme i predstavlja ozbiljno kršenje zakona i pretnju po javno zdravlje. Ona upozorava da ovu „deponiju“ posećuju i druge divlje životinje i ptice koje se hrane leševima uginulih životinja i mogu lako da prenesu zarazne bolesti.

– Problem uklanjanja animalnog otpada je ozbiljan i ugrožava javno zdravlje ljudi i životinja. Kontrola je loša, kaznena politika se slabo primenjuje, što ohrabruje stanovništvo da postupa mimo propisa – ističe Banac i podseća da Ministarstvo poljoprivrede predlaže set izmena zakona, a ne primenjuje ni postojeće kako bi sprečilo ovakve zločine.

Profesorka Vanja Bajović: Odnos prema životinjama merilo društva

Posle pregledanih materijala sa „terena“, profesorka Pravnog fakulteta Vanja Bajović podvlači da snimak najbolje pokazuje način na koji se sa životinjama postupa u Srbiji, a odnos prema životinjama uvek je merilo odnosa prema ljudima. Tamo gde se životinje tretiraju na ovakav način, ni ljudsko dostojanstvo nema nikakvu garanciju, ukazuje ona.

– Neshvatljivo mi je da ljudi koji tretiraju životinje na ovakav način, zakopavaju ih žive da umru u najgorim mukama, izgladnjuju ih i ubijaju čekićem u glavu, takve osobe šetaju među nama, imaju svoju decu, svoje porodice, nečiji su prijatelji i poznanici, a nose takvo zlo u sebi – ističe Bajović, dodajući da je, nažalost, Srbija puna ovakvih ljudi i ovakvih mesta.

– Srbija je puna ilegalnih karantina i nezakonitih deponija, na koje bi nadležne institucije morale da reaguju u uređenoj državi, jer ovo ne predstavlja samo ubijanje i zlostavljanje životinja, već i izazivanje opšte opasnosti po zdravlje ljudi – naglašava profesorka Bajović.

Danas je uputio zvaničan mejl Javnom preduzeću Komunalac Novi Bečej, međutim, do zaključenja ovog teksta odgovor nismo dobili.