Zvaničnici Evropske unije uvereni su da će predsednik Češke Vaclav Klaus potpisati Lisabonski ugovor početkom naredne sedmice, neposredno uoči sastanka šefova država članice EU. Kao argument za takav stav, navodi se intervju u kojem je Klaus kazao da zbog „brzine“ kojom se odvijaju događaji više nije moguće zaustaviti Ugovor, „niti se vratiti unazad“, uprkos željama pojedinaca.
Očekuje se da će Ustavni savet Češke 27. oktobra odbaciti prigovore čeških senatora, političkih prijatelja Klausa, tako da će šef države biti lišen mogućnosti da dalje odlaže potpisivanje Ugovora. Martin Šulc, predsednik grupe evropskih socijalista u Evropskom parlamentu, smatra da je to poslednja epizoda Klausove strategije zaustavljanja Ugovora, dok zvaničnica Zelenih Rebeka Harms ocenjuje: „Klaus je primoran da popusti pod pritiscima“.
Uprkos činjenici da je gotovo izvesno da će češki predsednik biti primoran da okonča proces ratifikacije Ugovora, i dalje se mogu čuti oštre kritike na njegov račun. U tom kontekstu, pojedini tvrde da češki predsednik „voli da bude predmet mržnje“, te da „jedino što ume jeste da vrši opstrukciju evropskih pragmatičara koji grade Uniju“. Nedavna izjava predsednika Francuske Nikole Sarkozija predstavlja nedvosmislen znak da je Klaus iscrpio sve mogućnosti za dalju opstrukciju. „Došlo je vreme da se Klaus odluči, a odluka neće biti bez posledica“.
U svakom slučaju, pitanje Lisabonskog ugovora biće regulisano do kraja godine“, ocenio je Sarkozi. Izjava predsednika Sarkozija ima posebnu težinu, imajući u vidu to da je on jedan od tvoraca Ugovora, snažan zagovornik tog dokumenta, kao i činjenicu da gradi političku harizmu na spoljnim poslovima. Ipak, uprkos sve vidljivijim znacima o tome da će Klaus uskoro potpisati Ugovor, ostaje prikrivena sumnja da su njegove najnovije izjave još jedan pokušaj da odloži potpis i nastavi da kupuje vreme.
Ren kandidat za šefa diplomatije
Kao argument za tvrdnju da je pitanje dana kada će problem izazvan Klausovim odbijanjem da potpiše Ugovor biti ubrzo prevaziđen, može se navesti činjenica da Brisel najviše pažnje posvećuje pitanju ko će preuzeti nove funkcije nakon stupanja sporazuma na snagu. Pored diskusija o tome koja ličnost bi bila najpodesnija za prvog predsednika EU, već se dogovara i o budućim evropskim komesarima. U tom kontekstu, sadašnji evropski komesar za proširenje, Oli Ren nedavno je izjavio da bi želeo da postane šef diplomatije.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
