Vašington želi da nastavi prisluškivanje

Prema objavljenim sudskim dokumentima iz 2009, posle više uveravanja NSA da će poštovati propise suda, agencija je priznala da je prikupljala materijal na neodgovarajući način i obećala da će uvesti dodatne bezbednosne mere da spreči ponavljanje sličnih postupaka. Obamina vlada objavila je cenzurisane dokumente u okviru tekuće tužbe kojom se dovodi u pitanje ustavnost vladinog prikupljanja telefonskih podataka. Bela kuća navodi da su te procedure bile neophodne u borbi protiv terorizma.

Dokumenti koji su objavljeni toliko su cenzurisani da je zacrnjeno i jedno od dva opravdanja vlade zašto ima prava da pregleda telefonske podatke američkih građana. Kako navodi agencija AP, ovo objavljivanje dokumenata pokazuje vladine napore da zadrži svoje pravno ovlašćenje da prikuplja telefonske podatke Amerikanaca uprkos protivljenju Kongresa. Sadašnja administracija suočena je sa sve većim pritiskom da otkrije detalje o vladinim programom nadzora u zemlji otkako je bivši saradnik NSA Edvard Snouden objavio dokumenta koja pokazuju obiman program špijuniranja NSA.

Pozivajući se na Snoudenove dokumente, norveški list Dagbldet objavio je juče da je NSA špijunirala više od 33 miliona telefonskih poziva u Norveškoj tokom samo jednog meseca. Prema listu, ovaj slučaj se odnosi na skoro 33,2 miliona poziva obavljenih između 10. decembra 2012. i 8. januara 2013, ali, kako se dodaje, program nadzora je mogao da postoji i pre i posle tog perioda. To je oko 10 odsto svih telefonskih komunikacija u Norveškoj u jednom mesecu, navela je norveška Uprava za zaštitu podataka Datatilsin.

Norveška je tako šesta zemlja u kojoj je otkriveno da je američka agencija pratila komunikacije građana, posle Nemačke, Francuske, Španije, Brazila i Indije, navodi agencija Frans pres. Premijerka Norveške Erna Solberg izjavila je za javnu televiziju NRK da „prijatelji ne treba uzajamno da se špijuniraju“. „Sprovođenje obaveštajnih operacija i saradnja u tome su legitimni, ali to treba da se zasniva na konkretnim sumnjama i konkretnim pretnjama“, rekla je Solbergova i dodala da će njena zemlja razgovarati o tom pitanju sa SAD.

NSA nije pratila sam sadržaj komunikacija već metapodatke, kao što su identitet sagovornika, mesto i trajanje poziva. „To je veoma ozbiljno i očigledno neprihvatljivo da postoje programi nadzora norveških građana ovakvih razmera“, rekao je Bjern Erik Ton, direktor uprave za zaštitu podataka Datatilsin. Norveške vlasti navele su za list Dagbladet da nisu bile upoznate s tim programom nadzora, a dva vodeća telefonska operatora, Telenor i Netkom, naveli su da nisu dali američkoj agenciji NSA pristup podacima.

Merkelova traži razjašnjenje

Nemačka kancelarka Angela Merkel zatražila je u ponedeljak u Bundestagu razjašnjenje špijunske afere SAD u kojoj je i sama bila prisluškivana. Merkelova je na sednici rekla da optužbe o američkom nadgledanju stavljaju na probu odnos Nemačke i SAD, ali i pregovore o stvaranju transatlanske zone slobodne trgovine. Iako je upozorila da optužne moraju biti razjašnjene, Merkelova je ipak rekla da odnosi prema Americi i dalje ostaju od velikog značaja.