Veći uvid javnosti

Skup je posvećen temama od velikog značaja za oblast arhivistike – arhivi i javnost u savremenom društvu i sređivanje arhivskih fondova iz oblasti uprave i javnih službi.

– Svi dokumenti za arhivistiku su značajni, i politički i istorijski. Do sada je malo pažnje posvećivano arhivistici i dokumentaciji uopšte i popularizaciji arhivske prakse. Postoji jedna nedovoljno akcentovana oblast naše delatnosti, a to je sama zaštita dokumentacije koju već stvarate. Upravo stoga, da bi ta dokumentacija bila zaštićena i dostupna javnosti smatram da je tema koje su kolege pokrenule veoma važna – objašnjava Tatjana Mišić, predsednica Društva arhivara Srbije.

Prema njenim rečima, skup u Zrenjaninu treba da omogući razmenu informacija ali i veću razmenu dokumentacije između ustanova. Sem toga, sa nekadašnjim republikama Jugoslavije, a sada državama Balkana arhivi u Srbiji sarađuju i razmenjuju arhivsku građu.

– Set zakona bio bi od pomoći našoj struci, zato nestrpljivo očekujemo novi zakon o arhivskoj građi, upravo zbog ozbiljnijih pravila za arhivare. Naravno, važno je i pitanje finansiranja bez čega ne možemo čuvati zajedničko kulturno dobro – kaže Mišićeva.

Adekvatno zaštićena arhivska građa u Srbiji omogućila je da protekle decenije javnosti, u vidu izložbi i publikacija, bude dostupna građa od neprocenjive vrednosti. To je prema mišljenju stručnjaka najdirektniji i najneposredniji način za saznavanje nacionalne istorije i njenu popularizaciju, čulo se na skupu arhivara u Zrenjaninu.