Versajski sporazum koji je potpisan 28. juna 1919. bio je značajan ne samo za okončanje Prvog svetskog rata već i za potonju istoriju Evrope i ostalih delova sveta, smatraju britanski istoričari. Pojedini tvrde da je mirovni ugovor koji su pobedničke snage Antante zaključile s Nemačkom za posledicu imao izbijanje Drugog svetskog rata, budući da je Nemačka osećala sram zbog činjenice da je kao poražena strana bila prinuđena da vrati Alzas i Lorenu Francuskoj, prizna da je isključivi krivac za Prvi svetski rat, kao i da pristane na druge uslove koje su postavili pobednici.
Štaviše, postoji mišljenje da je tadašnji američki predsednik Vudrou Vilson izneverio očekivanja svojih saveznika, što se takođe odrazilo na situaciju širom Starog kontinenta, naročito tokom 1990-ih. Kada je Vilson pre 90 godina došao u prestonicu Francuske kao prvi predsednik SAD koji je posetio Evropu, liberalno nastrojeni intelektualci poput Džona Majnarda Kejnza ili Harolda Nikolsona, očekivali su da će upotrebiti što veću ekonomsku, finansijsku i industrijsku snagu svoje zemlje da osnaži ideale koje je predstavio javnosti u svojim govorima iz 1918. Ipak, predsednik SAD izneverio je njihova očekivanja, a Vilsonov princip samoopredeljenja naroda i dalje izaziva oprečna mišljenja.
Neki analitičari tvrde da je nakon okončanja hladnog rata načelo samoopredeljenja probudilo duhove nacionalizma na Starom kontinentu. U tom kontekstu, istoričar Erih Hobsbaum ocenio je nakon izbijanja sukoba u bivšoj Jugoslaviji 1990-ih da su „nacionalni konflikti koji rasparčavaju kontinent posledice starih grešaka iz Versaja“. Iako se dobri poznavaoci evropskih prilika slažu u oceni da je Vilsonovo načelo bilo više građansko nego etničko, postoje mišljenja da je u multietničkim državama njegov princip bio ideja vodilja za jačanje nacionalističkih težnji. Vilsonova ideja, čiji je najradikalniji oblik bio otcepljenje nezadovoljnih manjina, predstavljala je i potencijalnu pretnju za međunarodni sistem utemeljen na postojanju država.
Državni sekretar SAD u Vilsonovoj administraciji Robert Lansing upozoravao je još 1918. da je nacionalno samoopredeljenje „faza koja sa sobom nosi dinamit“. Sukobi koji su izbili u narednim decenijama metaforički govoreći predstavljaju eksplozije. Godine 1991. Njujork tajms je tvrdio da su „od Baltika do Jadrana, od Ukrajine do Balkana, milioni ljudi koji su osećali da nisu slobodni kao najvažniji cilj sebi postavili princip samoopredeljenja, koji je često problematičan“.
Ipak, istoričari ocenjuju da je Vilson iz plemenitih pobuda osmislio takva načela. Nekadašnji predsednik smatrao je da Društvo naroda, međunarodna organizacija uspostavljena 1919, treba da postane „moralna snaga ljudi širom sveta, a u slučaju kada postoje planovi za agresiju ili neki loš potez, treba da postane glas savesti i spreči njihovo sprovođenje u delo“.
Nacionalni konflikti posledice starih grešaka iz Versaja: Erih Hobsbaum
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
