Snažan pečat u ovogodišnjoj, inače, skromnoj ponudi kulturnih dešavanja u Novoj Varoši, nesumnjivo će ostaviti samostalna, druga po redu, izložba slika, skulptura u drvetu, ikonografija i suvenira našeg sugrađanina Muhameda Hamka Rovčanina, koja je pre nekoliko dana otvorena u improvizovanom galerijskom prostoru gradske biblioteke „Jovan Tomić“.
Ovu raznovrsnu, neobičnu i nadasve lepu postavku Muhamedovih pedesetak dela, karakteriše poetika sa beskraj novih sadržaja, uz negovanje izvornosti prvih autorovih ostvarenja, posebno pirografija, koja poprimaju obrise fantastike i renesansnih vrednosti.
– Kao i Gospodnji, tajni su putevi umetnosti. Po čemu je to naš skromni sused Muhamed Hamko Rovčanin drugačiji, viši, bolji? Šta on to ume što mi ne umemo? Šta, slikar? A, to kod nas ne može da bude. Čime je tanušna, krhonoga Aska savladala krvoloka vuka? Umetnošću, igrom. Dok smo mi spletkarili, lukavili, otimali, progonili, zavideli, mrzeli, naš sused je stvarao, u drvetu i na platnu zapisivao sve naše mane, nesavršenosti i grehe. Podstakla ga je ljubav, koja je njegov osnovni pokretač, rekla je, između ostalog, pesnikinja Gordana Boranijašević, istaknuti pregalac u kulturi grada podno Zlatara, otvarajući izložbu Rovčaninovih odabranih umetničkih ostvarenja. Ona je u svom nadahnutom prikazu podsetila da je više od dve decenije Muhamed sakupljao komade drveta, osećajući neraskidivu, iskonsku vezu između svoje duše i drveta, odbačenog, mrtvog. „I tako je jednog dana koji određuje sam Bog, počeo da mu udahnjuje život i daje oblik svoje duše“.
– Sto Janusa izranja iz jedne skulpture umetnikovog drvodeljskog čuda. Odakle god pogledam slutim neko lice. Figure samne i ukomponovane, žive dane tajnovite, prošle i buduće. Ruke se prepliću kao žile drevnog drveća, mašu, zovu, upiru prstom – šiljkom, preklinju čoveka svedenog na fejsbuk, na obezličenu prepisku, na dugme, na čip. „Jajoglavi satana“, rekao bi pesnik Ivan V. Lalić. Vrebaju me tamnine – suštine nesagledivih kompozicija, umnih pogleda Rovčaninove duše, njene senke i presevi, njene pesme i snovi , nade, htenja, nesporazumi sa svetom i pokušaji sporazumevanja kroz čudo stvaranja, kaže Boranijašević i ističe da su dela ovog autora znak u vremenu, večnosti, metafore „ovih i onih dana“.
Akademski slikar Stanko Nikačević ističe da umetnički rad kojim se Hamko predstavio domaćoj publici jeste sasvim izvesno bogodarnost, nagovešaj novog razvoja i sazrevanja u umetničkom gledanju i izražavanju. Izložene skulpture i pirografije, koje su naročito zanimljiv segment autorovog stvaralaštva, rađene su posebnom tehnikom utkivanja poteza pirografskom iglom u drvenu podlogu, koja pod Hamkovom rukom plenito reaguje i ostavlja trag koji svedoči o razvijenom sigurnom osećaju za bit drveta kao medijuma. Ovaj nadareni Novovarošanin, prema oceni kritike, ipak, nije se olako prepustio modernim trendovima. Impuls stvarnosti svoje najbliže okoline, i nadasve svoje emocije, prevodi u umetničko delo koje je zasnovano na primarnom dejstvu čovečnosti. Hamko insistira na jasnim vizijama, da sve na svetu ima svoje značenje i da to značenje moraš sam otkrivati.
– Sve na ovom svetu ima svoju poruku, samo je treba prepoznati. Ipak, najveću težinu imaju poruke prirode i poruke Boga, smatra ovaj samouki umetnik , sa čijim će fascinantnim stvaralaštvom ovdašnji ljubitelji umetnosti imati priliku da se bliže upoznaju sve do 26. decembra, do kada će postavka biti izložena u foajeu gradske Biblioteke.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
