Motivi iz manastira nisu crkvena dobra, već opštenacionalna i niko od sveštenih lica nema prava na njih niti da traži materijalnu nadoknadu za njihovo korišćenje, saglasni su sagovornici Danasa, odgovarajući na pitanje da li vladika mileševski Filaret ima zakonsko pravo da potražuje novac od banaka u Srbiji, koje su koristile Belog anđela kao hologramski lik na platnim karticama.
Naime, vladika Filaret ne odustaje od namere da Udruženje banaka Srbije uplati njegovoj eparhiji 155 miliona dinara zbog toga što su bez njegovog odobrenja koristile lik Belog anđela sa čuvene freske u manastiru Mileševa.
Profesor Pravnog fakulteta univerziteta Union Vladimir Vodinelić kaže za Danas da mileševska freska Beli anđeo nije autorsko delo, već deo nacionalne kulture poznato i van granica Srbije.
– Crkveni motivi mogu biti upotrebljeni u različite svrhe, uključeni u turističke vodiče. Ne bi bilo u redu da se koriste na način koji bi vređao nacionalne interese, ali ovde to nije slučaj. Pravni osnov za zabranu njihovog korišćenja ne postoji, tako da vladika Filaret nema osnova za pokretanje spora i traženje materijalne nadoknade – kaže Vodinelić.
Istog mišljenja je i sociolog religije Mirko Đorđević, koji kaže da vladika Filaret nema prava da prisvaja manastirsko dobro.
– Crkva, kao pravno lice, ima pravo na svoju imovinu, ali motivi iz crkava i manastira nisu njeno vlasništvo. Dragocenosti u manastirima su deo opštenacionalnog kulturnog dobra i zakonom ih štiti država, koja finansijski pomaže njihovo očuvanje – ističe Đorđević. On dodaje da je jasno šta je crkveno, šta državno, a šta nacionalno dobro, „ali da samovolja pojedinih vladika, koja je dosadila i velikom delu crkvene javnosti“, pokušava da stvari predstavi drugačije.
– Ovo je presedan u svetu. Nigde nisam čuo da je neka crkva naplaćivala korišćenje svojih motiva – naglašava Đorđević.
Banke su imale dozvolu Svetog arhijerejskog sinoda iz jula 1998. i odobrenje Ministarstva kulture iz jula 2000. u trenutku izdavanja kartica. Nakon što je vladika Filaret rekao da samo on može da izda takvu dozvolu, Sinod i Ministarstvo kulture povlače saglasnost, a banke prestaju sa korišćenjem holograma Belog anđela na karticama. Vladika podiže prvu objedinjenu tužbu protiv dvadesetak banaka 2004, tražeći 300.000 evra odštete. Šest godina kasnije povećava odštetni zahtev i traži obeštećenje od 800.000 evra. Suma koju danas potražuje prelazi 1,4 miliona evra.
Sutkinja Ljiljana Mujagić izdvojila je iz objedinjenog procesa Komercijalnu banku i donela prvostepenu presudu krajem 2011, prema kojoj ta banka mora da plati 1,2 miliona dinara zbog korišćenja holograma sa likom Belog anđela.
Profesor beogradskog Pravnog fakulteta Miloš Živković smatra da je ta presuda loša, pitajući se na osnovu čega je doneta.
– Nisu banke stavile deo freske sa zida manastira na kartice, već hologram. Beli anđeo nije registrovan kao žig i ne postoji pravni osnov da eparhija traži naknadu za njegovo korišćenje – kaže Živković za Danas. On dodaje da je drugo pitanje koliko je umesno koristiti Belog anđela na platnim karticama, ali da, sa druge strane, eparhija nema osnov da potražuje materijalnu nadoknadu jer nije njegov vlasnik, niti autor freske.
Vladika bački Irinej rekao je da autorstvo nad Belim anđelom i nad svim umetničkim delima i kulturnim dobrima stvorenim u okrilju Crkve i za Crkvu pripada crkvi. U svom saopštenju istakao je da duhovno i pravno vlasništvo nad njima pripada Crkvi, a nikako državi, ili Zavodu za zaštitu spomenika kulture, ili nekom trećem.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
