Vlast pribegla prljavim poslovima

Najnovija istraživanja javnog mnjenja daju svega tri odsto prednosti Čavesu u odnosu na Kaprilesa. To je sasvim sigurno dobra vest za demokratiju Venecuele, i podstiče nade u istinsko demokratsko takmičenje.

I pored toga, verujemo da je neophodno da izrazimo našu zabrinutost povodom opasnih i prljavih državnih poslova u Venecueli uoči glasanja. Ako ništa drugo, situaciju u zemlji karakteriše visok stepen neizvesnosti jer niko ne zna koliko daleko Čaves može da ide ne bi li sačuvao vlast.

Ono što je jasno jeste da je režim sve više rešen da osigura svoj opstanak svim neophodnim sredstvima. Čaves ima sve standardne prednosti onoga koji je već na vlasti, ali može takođe da se očekuje da iskoristi sve dostupne administrativne resurse koji su mu na raspolaganju ne bi li osigurao reizbor.

Štaviše, oblak neizvesnosti nadvio se nad periodom koji će uslediti nakon oktobarskih izbora; bez obzira ko pobedi, predsednik će se suočiti sa zastrašujućim izazovom u pokušaju da uspostavi normalnost života običnih građana Venecuele.

Danas je, međutim, od velikog značaja da izbori budu sprovedeni u što transparentnijem i poštenijem maniru. U međuvremenu, i vlada i opozicija trebalo bi da da budu svesni mnogih izazova koje sa sobom nose izbori. Ukoliko se o njima ne bude vodilo računa na odgovoran način, biće ozbiljnih posledica po budućnost zemlje.

Čavesovo zdravstveno stanje možda je najveća enigma predstojećih izbora. Postoje kontradiktorni izveštaji o njegovom fizičkom stanju, od kojih neki nose sumorne prognoze. Njegov iznenadni odlazak zbog bolesti mogao bi uzrokovati politički vakum, koji bi mogao voditi ka grabljenju vlasti na ovaj ili onaj način, uključujući i vojni puč. Striktna privrženost ustavnim odredbama u svakoj takvoj eventualnosti jeste imperativ.

Nedostatak slobodnih medija naročito uznemiruje i ne sluti na slobodne i poštene izbore. Od suštinskog je značaja da opozicija slobodno pošalje svoju poruku potencijalnim biračima imajući u vidu da Čavesov režim pokušava da smanji sposobnost opozicije da dopre do biračkog tela. To najbolje ilustruje nedavni napad na „Globoviziju“, jedinu preostalu nezavisnu stanicu. Vrhovni sud propisao je previsoku kaznu „Globoviziji“ zbog načina na koji je izveštavala o reakciji vlade kada je izbila pobuna u zatvoru. Zbog toga budućnost ove stanice nije nimalo svetla.

Da bi stvar bila još gora, nedavni navodi upućuju da se lojalisti režima mešaju direktno u poslove opozicije u nastojanjima da unesu razdor. Ovako očigledna nepoštena taktika ne bi trebalo da bude dopustiva u funkcionalnoj demokratiji, i baca ozbiljne sumnje u tvrdnje režima da će poštovati demokratske standarde.

Čvrsto smo uvereni da bez obzira ko pobedi na izborima 7. oktobra, izabranom predsedniku biće potrebno slobodno i pošteno glasanje ne bi li stekao neophodan kredibilitet nužan da okupi javnost. Od vitalnog je značaja, dakle, da vlada ni na koji način ne porekne obećanja u ovom pogledu.

Sve sumornija situacija u Venecueli poziva na nepristrasno i tačno izveštavanje o razvoju kampanje. Utom cilju, domaći i međunarodni mediji moraju da pojačaju napore ne bi li razotkrili pokušaje vlade da ograniči sposobnost medija da slobodno rade. Vlast bi trebalo da omogući medijskim organizacijama da igraju važnu ulogu u informisanju građana Venecuele i spoljnog sveta na nepristrasan i precizan način.

U cilju obezbeđivanja jednakih uslova, opozicija u Venecuelu bi trebalo da ima jednaki pristup medijima dok zvanični napadi na medije moraju prestati. Na sam dan izbora, opoziciji bi trebalo dozvoliti da uvede posmatrače na biračkim mestima bez straha po njihovu bezbednost. Apelujemo na vladu u Karkasu da postupaju u skladu sa utvrđenim praksama i prihvate prisustvo međunarodnih izbornih posmatrača. Konačno, ohrabrujemo međunarodnu zajednicu da ostane čvrsta i istrajna u zahtevima za slobodnim i poštenim izborima.

Autori su: Frederik Viljem de Klerk, nekadašnji predsednik Južne Afrike i dobitnik Nobelove nagrade za mir, Andre Gluksman, filozof i esejist, Rihard fon Vajceker, bivši predsednik Nemačke, Vartan Gregorijan, predsednik Karnegi korporacije sa sedištem u Njujorku, Mićael Novak, priznati teolog, Johei Sasakava predsednik Sasakava mirovne fondacije, Nobelovac Dezmond Tutu i Grigori Javlinski, predsednik ruske ujedinjene demokratske partije Jabloko