foto (BETAPHOTO/MILOŠ MIŠKOV)Višemesečna nastojanja vlasti da diskredituje državni sistem visokog obrazovanja, a pre svega Univerzitet u Beogradu, optužujući njegovu upravu i dekane beogradskih fakulteta da su kao organizatori studentskih blokada doveli do urušavanja tog univerziteta, pokazala su se kao uzaludna.
Realnost, ali i statistika demantuju izjave najviših predstavnika vladajuće stranke, koji su u prethodnom periodu iznosili tvdnje da će zbog blokada doći do drastičnog smanjenja broja akademaca na državnim visokoškolskim ustanovama.
I nije da se režim nije potrudio da odvrati buduće studente.
Medijska hajka, targetiranje rektora UB Vladana Đokića i dekana, tvrdnje da je akademska godina propala, pretnje da će upis brucoša biti tek u septembru (što bi išlo naruku privatnim univerzitetima), te kasno odobravanje upisnih kvota – sve to je bilo „oružje“ koje je vlast upregla u nameri da kazni državne univerzitete zbog toga što su podržali zahteve studenata.
„Velika je uloga profesora i dekana koji su koketirali sa blokaderima. Zahteve više niko ne spominje. Direktno su doprineli urušavanju institucija. Pogledajte brojeve na državnim fakultetima, to je katastrofa nad katastrofama. Pa neće niko da dete studira tako što će da gura kontejner na ulicama. Biće puni privatni fakulteti“, predviđao je krajem jula predsednik SNS Miloš Vučević, uoči početka upisa na visokoškolske ustanove, a mesec dana kasnije neskriveno je preporučivao mladima da idu na privatne univerzitete.
Već su rezultati prvog upisnog kruga na Beogradskom univerzitetu dematovali Vučevića – razlika broja upisanih bila je 538 studenata manje nego prethodne godine.
A posle tri upisna roka indeks nekog od fakulteta Univerziteta u Beogradu je dobilo 12.019 brucoša, dok je lane bilo upisano 12.297 studenta, a pretprošle godine 12.387.
Da generalno opada interesovanje za državne fakultete svedoči činjenica da je na UB posle tri kruga ostalo slobodno 3.229 mesta, u odnosu na planirane upisne kvote, ali ova tendencija nije od juče i nema veze sa blokadama već sa demografskim trendovima i činjenicom da jedan broj mladih radije bira da studira na privatnim fakultetima.
U prilog navedenom govori podatak da je, recimo, 2015. godine četvrogodišnje srednje škole završilo 58.007 učenika, a 2024. – 49.586.
U istom periodu poraslo je interesovanje za privatne fakultete, ali se i dalje neuporedivo veći broj mladih odlučuje za školovanje na državnim visokoškolskim ustanovama.
Prošle godine na visokoškolske ustanove se upisivala generacija rođena 2005. godine, kada je rođeno 72.180 dece, a ove godine za studije je stasala generacija rođena 2006, kada se rodilo 70.997 dece.
Druga tvrdnja koju je vlast uporno ponavljala je da je tokom trajanja blokada veliki broj akademaca prešao na privatne fakultete ili je otišao na školovanje van granica naše zemlje, pre svega u Sloveniju, ali i Hrvatsku, Austriju i Mađarsku.
Sam predsednik Srbije Aleksandar Vučić je govorio čak o egzodusu studenata i da je na hiljade mladih napustilo Beogradski univerzitet.
„Najveći egzodus u istoriji imamo danas, veći nego za vreme Drugog svetskog rata i Prvog svetskog rata, za vreme rektora Đokića i njhovog užasnog ponašanja u Beogradu. Reč je o hiljadama ljudi, ne o desetinama, kao što neki hoće da kažu. Videćete uskoro podatke. Mislim da ćemo za sedam dana izaći sa preliminarnim podacima koliko je mladih ljudi napustilo Beogradski univerzitet“, govorio je Vučić u junu, ali do danas nije izašao sa konkretnim ciframa koje bi potvrdile njegove zaključke.
Poslednji zvanični podaci kojima raspolažemo pokazuju da se do 15. juna sa Beogradskog univerziteta ispisalo ukupno 85 studenata, a izvori Danasa sa UB su ranije rekli da ta statistika ne odudara od ranijih godina i da su jun, kao i septembar i oktobar meseci kada se i inače najveći broj studenata ispisuje.
– Povećan ispis se po pravilu dešava u junu nakon prijemnih ispita, i u septembru u oktobru nakon što neki studenti ne uspeju da daju uslov za upis naredne godine studija pa se možda prebacuju na privatne visokoškolske ustanove. Ne postoji obaveza zvaničnog ispisa, koji podrazumeva povlačenje dokumenata sa fakulteta, da bi se student prebacio na neki drugi fakultet. Studenti kod sebe imaju originalna dokumenta o završetku srednjeg obrazovanja čije kopije mogu da overe kod notara i da se upišu na drugi fakultet, a da se i dalje vode kao studenti na fakultetu koji su prethodno upisali. Međutim, ukoliko hoće da im budu priznati položeni ispiti sa fakulteta Beogradskog univerziteta oni moraju zvanično da traže ispisnici od matičnog fakulteta i spisak položenih ispita – objasnili su nam ranije na UB.
Vlast do danas nije izašla sa podacima koji bi potvrdili njihove tvrdnje da su zbog blokada najbolji studenti otišli iz zemlje, a ne zna se ni koliko je celokupna situacija uticala na broj studenata koji su iz država regiona došli na studije u Srbiju. Te podatke do sada nisu objavili ni univerziteti.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
