„Građani ne beže od Srbije, već od ove vlasti“: Šta se krije iza Vučićeve izjave o masovnom egzodusu studenata?

Za to je predsednik optužio rektora Beogradskog univerziteta Vladana Đokića i sve ostale rektore i dekane, ocenivši da tako nije bilo ni tokom Prvog i Drugog svetskog rata.

„Najveći broj studenata je napustio Srbiju zahvaljujući njihovim blokadama sistema i urušavanju univerziteta. Otišli su u region, zapadne zemlje, na mnoga mesta i zato su nam potrebne izmene Zakona o visokom obrazovanju“, rekao je predsednik Srbije za RTS.

Imaju li Vučićeve tvrdnje utemeljenje u brojkama iz Ministarstva prosvete nisu odgovorili, a prema nezvaničnim saznanjima Danasa ova tema nije do sada bila na dnevnom redu Proširenog rektorskog kolegijuma Univerziteta u Beogradu.

Da se blokade fakulteta dovode u vezu sa navodnim ispisivanjem studenata sa državnih fakulteta nije prvi put – pre nekoliko nedelja ministar prosvete Dejan Vuk Stanković je tvrdio da su se mnogi studenti beogradskog Medicinskog fakulteta prebacili na Medicinski fakultet VMA, što se u tom trenutku pokazalo kao netačno.

Neutemeljena izjava

Vladimir Mihić, profesor na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, tvrdnju o masovnom egzodusu studenata tumači kao populističku.

– Kao i sve što Vučić radi. Sto odsto sam siguran da on nema uvid da li je došlo do masovnog egzodusa ili ne. Čak sam siguran da niko nema na jednom mestu podatak o broju ispisanih studenata, to mogu imati samo pojedinačni fakulteti. Priča da će sada privatni fakulteti da preuzmu sve studente državnih fakulteta nije realna zato što na privatnim fakultetima nema dovoljno mesta, niti postoje pandani za sve studijske programe. Ogromna većina studenata državnih fakulteta, čak iako nije na blokadama, stoji iza studentskih zahteva i sigurno neće posle nekoliko meseci napuštati fakultet. Naprotiv, studenti sa kojima mi pričamo poslednjih meseci su vrlo spremni da ako treba i zamrznu godinu i nastave studije kasnije, a niko nikada nije rekao da će se ispisati i preći na drugi fakultet – kaže Mihić.

Predrag Simonović, profesor Biološkog fakulteta u Beogradu, smatra da je teza o masovom napuštanju domaćih visokoškolskih ustanova jedna u nizu Vučićevih spin izjava, neutemeljena i data napamet.

– Po onome što možemo da vidimo, posebno na fakultetima koji su počeli neki vid rada, stanje je prilično regularno. Studenti koji žele se prijavljuju na kurseve koji se održavaju po modelima nastave na daljinu, preuzimaju materijale, a uprave fakulteta su uradile reviziju planova nadokande za letnji semestar. Kada bi bilo tačno to što Vučič kaže mi bismo to svakako primetili, cela država bi primetila, roditelji bi primetili da im deca odlaze. Meni nije jasno kako mogu da odlaze usred školske godine i koji bi bio njihov motiv za to – ističe Simonović.

Prema njegovim rečima, čak i kada bi bilo tačno ono što Vučić kaže i ako bi se morala utvrđivati odgovornost zbog čega je do toga došlo, to sigurno ne bi bilo na račun uprave nijednog univerziteta i fakulteta.

– Zna se ko je do takvih okolnosti doveo, zna se ko je obustavio nastavu i zbog čega, zna se i koji su zahtevi, da nisu ispunjeni i zna se ceo redosled događaja. Bez obzira da li je tvrdnja predsednika tačna ili nije, a siguran sam da nije, mnogo je važnije utvrditi odgovornost i kako će se vrednovati odgovornost kada ovo prođe za sve što je izgubljeno, jer mi ne možemo da obavimo nastavu u obimu i sadržaju, niti u punom kvalitetu koji bi bio da do svega ovoga nije došlo – ističe Simonović.

Srđan Rončević, dekan Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu, kaže da se sa te ustanove do sada ispisalo 16 studenata, od čega je osam sa prve godine, koliko bi se i inače ispisalo da blokada nema.

– To je apsolutno na nivou statističke greške i nečeg uobičajenog. Videćemo kakva će biti situacija kad bude krenula overa zimskog i upis letnjeg smestra. Imamo neposredne informacije da je jedan broj studenata otišao na letnje poslove na primorja, neki od njih će pratiti nastavu na daljinu, neki ne mogu, neki će svesno izgubiti godinu da bi zaradili, ali da su masovno tražili ispisnice i da je došlo do prelaska na druge ustanove to se još nije desilo. Ali mislim da ćemo imati smanjenje na kraju kad podvučemo crtu i kad se završi upis nove generacije – kaže dekan.

Ko je emigrirao iz Srbije?

Navodni masovni odlazak srpskih studenata u inostranstvo i to onih najboljih, redovna je tema u tablioidima bliskih režimu, čiji sagovornici svoje tvrdnje nisu potkrepili nijednim konkretnim podatkom, ali su zaključili da „gubimo pravu elitu, a da nam ostaju oni koji se bave politikanstvom“.

– Poznato nam je da ova vlast preferira podanike, a ne slobodnu misao. Lakše je manipulisati sa ljudima sa lažnim diplomama i plagijatima nego onima koji su do znanja stigli učenjem i još su se drznuli da kažu: car je go moralno i pravno, a uz to i nenadležan. Ova vlast koja već 13 godina nipodaštava znanje i stručnost, koja je poremetila lestvice vrednosti, od koje je svako ko je iole mogao već pobegao, našla se da proziva profesore univerziteta za akademsku emigraciju – komentariše Vladan Čokić, naučni savetnik i član Koordinacionog odbora Mreže akademske solidarnosti i angažovanosti (MASA).

On napominje da „građani ne beže od Srbije, već od ove vlasti sa svim njenim porocima i partijskim zapošljavanjem o trošku građana naše države“.

– Više stotina hiljada ljudi je emigriralo iz Srbije u poslednjih desetak godina, to je činjenica koje se vidi kako po rezultatima Republičkog zavoda za statistiku tako i po urušavanju domaćeg tržišta radne snage, koje poslednjih godina postaje sve očiglednije u svim strukama – upozorava Čokić.

Podseća da je u sklopu studije za Akademsku emigraciju koju je sprovela MASA utvrđeno da, između ostalog, treba sprovesti temeljne reforme društvenog sistema koji je preduslov sveukupnog i individualnog napretka. To podrazumeva reformu sudstva, uređenu i manje komplikovanu administraciju, smanjivanje nepotizma i vladavinu meritokratije, poštovanje ličnosti i odsustvo diskriminacije.

– Vidimo i po izjavama naše emigracije tokom dočeka studenata na njihovom maratonu po Evropi da su otišli iz zemlje zbog korupcije, ali da bi se i vratili u nju sa korenitom promenom sistema. Sve što radi i kaže aktuelna vlast je jedna velika farsa nateranih, plaćenih i medijski zavedenih ljudi, iskorišćenih za bogaćenje interesnih grupa na toj istoj vlasti koja se okolo hvali stranim zvaničnicima da je pobedila svoju decu i obrazovanje nazivajući ih „obojenom revolucijom“ kao izlizanom floskulom za domaću upotrebu – smatra naš sagovornik.

Gde će srednjoškolci nastaviti studije?

Na pitanje da li očekuje da broj upisanih brucoša na državne fakultete ove godine bude manji, Vladimir Mihić odgovara da je veliko pitanje koliko će to biti posledica prirodne depopulacije, a koliko neizvesnosti predstojećeg upisa.

– Moguće je da će biti manje prijavljenih iz regiona, a verovatno će se jedan broj nestrpljivih maturanata, koji su i inače razmišljali o inostranstvu, lakše odlučiti da ode negde gde se ne plaćaju studije, na primer u Sloveniju. Ali verujem da taj broj neće biti veliki iz prostog razloga što je ogromna većina maturanata, pogotovo u velikim gradovima, takođe bila u blokadi i sve vreme je uz studente u protestima. Mislim da nije realno očekivati sada da će ti mladi ljudi koji su mesecima na ulici, otići. Naprotiv, verujem da će se srednjoškolci koji možda nisu razmšljali o studijama za njih opredeliti jer su videli kako su univerziteti reagovali na društvenu nepravdu – smatra Mihić.

Podseća da je broj studenata na svim visokoškolskim ustanovama, uključujući privatne, utvrđen akreditacijom, a na naš komentar da zbog toga neće biti moguće da se više stotina studenata prebacuje na privatne fakultete sa malim brojem mesta, Mihić kaže da to ne može da garantuje.

– Nacionalno akreditaciono telo mesecima unazad donosi odluke koje nisu u skladu sa zakonom i održavanjem kvaliteta nastave, do čuvene odluke da onlajn nastava nije nastava na daljinu do toga da možemo da držimo ispite i u kafićima, samo da ih proglasimo za nastavne baze. Veštačko povećanje broja mesta na privatnim fakultetima, koliko smo čuli, već se dešava, ali treba imati u vidu da to drastično smanjuje kvalitet nastave. Jer nije isto ako dobijete akreditaciju da možete da upišete 100 studenata, a primite 400 – navodi naš sagovornik.

Kaže da je tačno da ogromna većina programa na državnim ustanovama nema pandane na privatnim zato što nisu isplativi, a u privatnom sektoru visokog obrazovanja dominiraju studijski programi iz oblasti prava, ekonomije, nešto malo psihologije, anglistike i medijskih studija.

Premijer Srbije Đuro Macut je nedavno najavio da će prijemni ispiti za upis nove generacije studenata biti u julu i da budžetske kvote neće biti smanjene.

„Ostaćemo na onome što je dogovoreno ranije i kakav je bio plan prošle godine. Neće biti dva upisna roka, već jedan, jedinstveni. O načinu realizacije upisa ćemo razgovarati u odnosu na dinamiku realizacije nastave“, naveo je Macut.

Iz njegove izjave nije do kraja jasno da li država ostaje pri nameri da nakon formiranja jedinstvene liste deo brucoša, njih 60 odsto, upiše u julu, a preostalih 40 odsto u septembru.

– Takav potez bi bio prilično ucenjivački, da vide da li smo mi dovoljno dobri da smemo da upišemo ostatak u septembru. Mislim da bi to bilo loše i da bi napravilo egzodus na privatne fakultete, jer će oni koji ne budu upisani u julu biti u nezgodnoj situaciji pošto neće biti sigurni da li će se upisati. Ne znamo ni šta će biti sa drugim i trećim upisnim rokom na studijske programe na kojima bude ostalo slobodnih mesta – ističe Mihić.