Vlast se sprema na ukidanje autonomije univerziteta: Prvi korak je već napravljen u Novom Sadu

Da se o tome itekako razmišlja potvrđuje izjava ministra prosvete Dejana Vuka Stankovića koji je na poslednjoj tematskoj sednici Vlade ponovio ranije izrečen stav da „država kao osnivač i glavni finansijer visokoškolskih ustanova mora da ima veći uticaj u njihovom upravljanju i funkcionisanju“.

Stanković se nije na tome zaustavio već je kao promenu u budućem Zakonu o visokom obrazovanju najavio i povećanje konkurencije na tržištu kroz otvaranja franšiza stranih univerziteta, ali prema akreditacionim standardima koji važe u Srbiji, što je, podsetimo, vlast htela da zaobiđe kada je pre više od dve godine izašla sa ovom idejom.

Da se najavljenim merama ukida autonomija, a uvodi lojalizam, smatra Vladimir Obradović, profesor Fakulteta organizacionih nauka i član Predsedništva Stranke slobode i pravde, koji kaže da ministar Stanković šalje jasnu poruku da država želi političku kontrolu nad znanjem, naukom i nastavnicima.

„Autonomija univerziteta ne sme da se gleda kao trošak budžeta, ne sme biti stav jednog ministra, vlade ili predsednika – ona je ustavna kategorija. Po uzoru na model iz 1998. godine, koji su uspostavili Vojislav Šešelj i Aleksandar Vučić, a koji je podrazumevao policijske upade na fakultete i brutalno gušenje akademskih sloboda, najavljuju se izmene zakona kojima se umesto naučnih i nastavnih rezultata za napredovanje uvodi kriterijum političke poslušnosti“, prokomentarisao je Obradović na društvenoj mreži Iks.

Na pitanje da li povećanje uticaja države vidi kao nameru vlasti da poveća broj članova u organima upravljanja, odnosno savetima univerziteta i fakulteta, Obradović za Danas kaže da su modaliteti kako to mogu da izvedu različiti, ali da je sigurno da oni hoće da „ubiju autonomiju univerziteta“.

Naš sagovornik podseća da član 72 Ustava Srbije garantuje autonomiju univerziteta, visokoškolskih i naučnih ustanova, a univerziteti, visokoškolske i naučne ustanove samostalno odlučuju o svome uređenju i radu, u skladu sa zakonom.

– Ne može ministar da menja Ustav zakonom ili pravilnikom. Vlast želi da pretvori univerzitete u političke institucije gde bi se ljudi postavljali i smenjivali po političkoj podobnosti i lojalnosti. Oni mogu da promene zakon i da ministar prosvete postavlja dekane kao što je to slučaj sa direktorima škola. Time bi akademska zajednica izgubila uticaj i za dekane bi birali partijske poslušnike, a ne ljude koji su izabrani po svojim kvalifikacijama prvenstveno od strane kolektiva – ukazuje Obradović.

Dekan Fizičkog fakulteta u Beogradu Voja Radovanović veruje da bi postavljanje podobnih dekana i rektora mogao biti samo prvi korak. Navodi primer sa Univerziteta u Novom Sadu na kome se, kako kaže, jasno vidi da je profesorka Jelena Kleut prošla sva stručna tela Univerziteta i fakulteta, a onda je telo koje nije stručno za izbor, sve stopiralo.

– Očigledno je da se tu radi o političkom uticaju. Ako bi to bilo masovnije na univerzitetima, to bi svakako dovelo do devalvacije i onemogućilo kvalitetan rad univerziteta. Bojim se da, kada vlast kaže da država treba da ima veći uticaj, to ne znači da se obezbede bolji uslovi za rad i napredovanje fakulteta već da se svodi na uvođenje novog kriterijuma, a to je partijska podobnost. Mislim da je to loše bez obzira na to koja je partija na vlasti. Savetovao bih predstavnicima sadašnje vlasti da razmisle da li bi oni glasali za tako nešto kad sutra budu u opoziciji. Ako hoćemo da imamo kvalitetne univerzitete politika mora da se izbaci sa univerziteta – jasan je Radovanović.

Na naš komentar da vlast upravo akademsku zajednicu optužuje da se bave politikom jer je podržala zahteve studenata u blokadi Vladimir Obradović kaže da su zahtevi studenata po definiciji zahtevi akademske zajednice. Napominje da je na fakultetima zabranjeno političko organizovanje, ali ne i slobodna i kritička misao.

– Ta zamena teza da se ne sme o politici misliti, da se ne sme o politici diskutovati nije ono što zakon propisuje kao zabranu, a to je političko organizovanje – ističe Obradović.

Voja Radovanović kaže da vlast sve vreme „gura“ politku na univerzitet i ponovo navodi primer sa Novosadskog univerziteta.

– Sada se nalazi neka zamerka da koleginica (Jelena Kleut prim.aut) nije tražila mišljenje matičnog odbora, a pitanje je koliko je kandidata izabrano bez mišljenja matičnog odbora, čije je mišljenje bitno kod naučnih, a ne kod nastavnih zvanja. Vi ćete uvek da nađete opravdanje kad nešto hoćete da sprovedete, ali treba gledati suštinu. Da je u pitanju kandidat koji je simapatizer vlasti to se ne bi potezalo. Ja sam za to da, ako je to kriterijum, važi za sve – ističe Radovanović.

Kada je reč o dovođenju franšiza stranih univerziteta u Srbiju, dekan kaže da i u ovom slučaju vlast može da uradi šta joj padne na pamet, ali je pitanje da li to ima smisla.

– I dalje smatram da je to pogrešno jer kod nas neće doći kvalitetni univerziteti. Kakav je interes jednog Harvarda da dođe u Srbiju? To je besmisleno. Jasno je da je kod nas visoko obrazovanje potpuno uporopašćeno, da su se diplome delile šakom i kapom, da su polupismeni ljudi dolazili do doktorata i značajnih pozicija u državni. Mislim da bi dovođenje stranih ko bajagi univerziteta dovelo do novog ciklusa hiperinflacije diploma koje ništa ne znače i nastavka odavno započete prakse koja je u poslednjih desetak godina intenzivirana – ističe Radovanović.

Vladimir Obradović ističe da u visokom obrazovanju i nauci ne postoji termin franšiza već se on vezuje da fast fud restorane.

– Da je ministar rekao mi ćemo graditi partnerske odnose sa najboljim svetskim univerzitetima kroz razvijanje zajedničkih studijskih programa koji će se ovde izvoditi, to bi imalo drugu konotaciju. Korišćenjem termina franšiza visoko obrazovanje se svodi na robu koju treba pod određenim ugovornim uslovima preprodati ovde. Sadašnje zakonodavstvo daje mogućnost za izradu i sprovođenje zajedničkih studijskih programa sa stranim univerzitetima. FON, sa koga ja dolazim, više od 10 godina sprovodi zajednički program sa Midlseks univerzitetom, koji je akreditovan kao domaći, i kao engleski, po svim pravilima. To je vrhunski program koji ima akreditaciju dve države, izdaju se dve diplome i na taj način se obezbeđuje visok kvalitet i kredibilitet. Franšiza znači da mi nekom univerzitetu platimo da nam da ime, a da mi pod njegovim imenom izdajemo diplome. Franšiza u visokom obrazovanju ne sme da postoji – poručuje Obradović.