Od šeste do devete decenije prošlog veka fudbalska škola Crvene zvezde bila je poznata i priznata i van granica ove zemlje. Bilo je nezamislivo da se iz omladinske škole koju je vodio Tomislav Milićević u najbolji tim godišnje ne prekomanduje jedan ili više talentovanih klinaca. Najistaknutiji su vrlo rano, uglavnom u 17. godini, ulazili u prvi tim. Primeri Vladislava Bogićevića, Pižona Petrovića, Boška i Milka Đurovskog govore da njima nisu bile namenjene epizodne uloge. Onda su došle sumorne devedesete. Kako se zemlja raspadala tako je i Zvezda slabije sijala.
Mladi fudbaleri su umesto u prvi tim odlazili u druge klubove. U proceni njihovog kvaliteta pravljeni su krupni promašaji. Pogrešan je zaključak da su u zvezdinoj omladinskoj školi igrala deca koja su talentom zaostajala za Pižonom, Blekijem, Milkom. Da to nije tačno pokazuje i sadašnje vreme u kojem neka zvezdina deca igraju u najboljim klubovima Evrope, a da ni minut nisu odigrali u prvom timu bivšeg šampiona Evrope. Poslednje dobre rezultate crveno – beli ostvarili su sa generacijom koja je preko filijale Jedinstva iz Uba zakoračila na Marakanu ( Basta, Luković, Janković ). Jedan od onih koji nije dobio priliku da zaigra kao prvotimac Zvezde, a prošao je njenu kompletnu školu je i od ove zime napadač Novog Pazara, 32 – godišnji Pavle Delibašić. Jedini fudbaler koji je tokom pripremnih utakmica u Budvi dva puta pogodio mrežu suparnika Novog Pazara.
* Odigrali ste svih 90. minuta na premijeri u Sremskoj Mitrovici. Očekivao se vaš povratak pred novopazarskom publikom do koga nije došlo. Zašto?
– Odlično sam radio na pripremama u Crnoj Gori. Kao nagrada ubrzo su stigli i prvi golovi. U Sremskoj Mitrovici su izostali, ali je ostvaren glavni cilj. Doneli smo tri boda, koja na kraju mogu biti presudna u konačnom zbiru. U sportu je tako, kad se najmanje nadaš usledi peh. Iznenadni bolovi u leđima postali su nesnosni. Toliko jaki da nisam mogao da se krećem. To je jedini razlog zašto me nije bilo u timu na utakmicama sa Banatom i Napretkom. Iskreno verujem da ću sutra biti među jedanaestoricom koja će pred našim navijačima ispratiti Dinamo sa nekoliko golova u mreži.
* Poznato je da ste jedno kratko vreme, pre 12 godina, nosili dres Novog Pazara. Koliko se sećate tog vremena?
– Tada sam ovde stigao iz kragujevačkog Radničkog, u koji me prosledila Crvena zvezda. Imao sam samo 20 godina. Početak je bio više nego dobar. Odigrao sam tri prvenstvene utakmice za Novi Pazar i postigao jedan gol. Bila je to 1999. godina. Sledilo je bombardovanje zemlje, prvenstvo je prekinuto. Ko bi mogao i da pretpostavi da ću se jednog dana vratiti.
* Kao mladom fudbaleru Crvene zvezde fudbalski stručnjaci su vam predviđali blistavu budućnost u našem najtrofejnijem klubu?
– Još kao pionir došao sam u Zvezdu iz rodne Kosovske Mitrovice. Prve fudbalske korake pravim u tamošnjem Rudaru. Na Marakani mi je baš krenulo. Ekipa je imala rezultate, a ja sam rešetao protivničke mreže. Bila je to generacija Lazetića, Gvozdića, Dejana Stankovića. Jedino je ovaj poslednji uspeo da se izbori za mesto u najboljem timu Zvezde. Ne znam da li je to neka satisfakcija, ali lepo zvuči podatak da sam i dan danas rekorder omladinskog tima crveno – belih po broju golova u jednoj kalendarskoj godini. Te 1996. godine postigao sam ih 58. Tadašnji trener Crvene zvezde Pižon Petrović nije imao hrabrosti da podmladi prvi tim. Gledajući iz ove perspektive siguran sam da je za mene bilo mesta u njemu. Međutim, takva politika Crvene zvezde mnogo godina kasnije pokazaće se potpuno neispravnom.
* Od tada kreće vaš nomadski fudbalski put. Selite se iz kluba u klub?
– Iz Crvene zvezde odlazim u Jedinstvo iz Uba. Bio je to praktično drugi tim Zvezde. Imao sam dve odlične drugoligaške sezone, ali ni to nije bilo dovoljno da zaslužim još jedan poziv Zvezde. Posle boravka u Kragujevcu i Novom Pazaru dogodilo mi se Trebinje. Vrlo značajno mesto u mojoj karijeri pripada FK Leotar. Postali smo šampioni u prvom prvenstvu BiH. Bila je to sjajna godina. Osvajamo prvenstvo, a ja postajem prvi strelac lige. Izlazimo i na evropsku scenu. Igramo kvalifikacije za Ligu šampiona. Namučili smo u dvomeču Slaviju iz Praga, koja nas je na jedvite jade eliminisala. U tim duelima postižem i jedan gol, koji ispostaviće se neće biti dovoljan za ulazak u narednu rundu. Bila je to jedna odlična generacija u kojoj su osim mene bili još i Purke Stojanović, Slavoljub Đorđević, Kerkez, Milenković? Kasnije sam sa istim uspehom igrao i u Spartaku, Budućnosti iz Banataskog Dvora, Čukaričkom.
* Da bi se fudbalsko znanje naplatilo neminovno je otići u inostranstvo. Vi ste u nekoliko navrata igrali van zemlje. Kako su se završili ti pokušaji?
– Davno su prošla ta vremena kada su fudbaleri iz ove zemlje bili rado viđeni u klubovima sa zapada Evrope. Uspeh je ako ostvarite angažman u nama susednim zemljama ili u državama koje su nastale raspadom SSSR. Nekako sam došao do Bugarske, igrao u Lokomotivi iz Plovdiva i Minjoru, kao i u grčkoj Kalitei. Ipak, posebno pamtim boravak u Kini.
* U najmnogoljudnijoj zemlji sveta dosta novca ulaže se u fudbal. Jedno vreme naši treneri i fudbaleri bili su vrlo traženi na kineskom fudbalskom tržištu?
– Vrata kineskog fudbala za nas je posle 1998. godine otvorio Slobodan Santrač. Bili smo jako prisutni na tom prostoru, ali se u poslednje vreme i to tržište zatvara za naše stručnjake i fudbalere. Moje iskustvo sa Čonkingom je više nego pozitivno. U fudbal se u Kini sve više i više ulaže. Uslovi su vrhunski, stadioni puni. Samo je pitanje dana kada će ova zemlja postati značajna fudbalska sila. Naši treneri su na neki način bili pioniri fudbalskog razvoja Kine. Posle Santrača uspešni su bili Milorad Kosanović i Ljubiša Tumbaković. U ovom trenutku kineski klubovi su u stanju da mogu da plate najbolje svetske trenere i fudbalere. Tako da će biti sve teže i teže pronaći angažman u tamošnjim klubovima. Sve je više odličnih svetskih fudbalera u najboljim godinama koji nose igru najuspešnijih kineskih klubova. Recimo, u timu koji predvodi Milorad Kosanović trenutno igra Muhamed Kalon.
* To će reći da je za naše fudbalere koji se spremaju put inostranstva uspeh ako pronađu tim u nekim malo poznatim fudbalskim zemljama?
– Pogledajte ko sve od naših fudbalera igra, recimo, u zemljama bivšeg SSSR. To je naša stvarnost. Retki su danas fudbaleri koji bi odbili poziv nekog kazahstanskog ili azerbejdžanskog kluba.
* Umalo da zaboravimo da je iza vas i značajna reprezentativna karijera, istina kao pionira, kadeta i omladinca?
– Bilo je to u vremenu koje je vrvelo od problema. Vreme sankcija prema SR Jugoslaviji. To je bio razlog zbog kojeg nismo igrali na najvećim evropskim i svetskim takmičenjima. Igrali smo balkanski kup i raznorazne turnire. Ni to neke od saigrača iz te reprezentacije nije sprečilo da naprave sjajnu klupsku, reprezentativnu i inostranu karijeru. Reći ću vam da je taj tim predvodio Slobodan Santrač, a između ostalih u njemu su bili Mateja Kežman, Ivica Ilijev, golman Vladan Kujović?
* Vratimo se Novom Pazaru. Na indirektan način za ovaj grad bili ste vezani i posredstvom svojevremeno saigrača i velikog prijatelja Envera Alivodića?
– On je sjajan čovek. Kakav je fudbaler pokazuje time što traje u superligaškoj konkurenciji. Bili smo odličan tandem u Čukaričkom. Čvrst, brz i vešt s loptom kada se sjuri po desnoj strani potrebno je samo da ga ispratite. Postigao sam pregršt golova posle njegovih dodavanja. I danas smo u prijateljskim odnosima. Znam da ćete me pitati da li sam tražio njegov savet po dolasku u Novi Pazar. Nisam, nije bilo potrebe. Dolazim iz Kosovske Mitrovice, a dobro je poznato da se naši mentaliteti skoro i ne razlikuju. Ovaj grad za mene nije nikakva nepoznanica.
* Jesenas ste predvodili napad Bežanije. Poznajete rivale Novog Pazara u trci za Superligu. Kakvo mišljenje imate o tim ekipama?
– Ovde je Bežanija u prvom delu prvenstva poražena 1 : 0. Bio je to realan rezultat obzirom da je moj tadašnji tim bio sastavljen od fudbalera koji su u proseku imali 17-18 godina. Iskreno, ne postoji ekipa koja me je igrom impresionirala. Bodovna zaliha BASK-a je takva da njih smatram najvećim kandidatom za prvo mesto. Mi, Radnički i Banat imamo podjednake izglede da se dokopamo drugog mesta. S tim što mislim da u ovom kvartetu naš tim odskače kvalitetom.
* Čini se da ste do sada odigrali više utakmica protiv nego za Novi Pazar?
– To je istina. Ako me sećanje dobro služi igrao sam sedam ili osam utakmica za različite klubove u kojima su ti klubovi za rivala imali Novi Pazar. Zanimljivo da mi je u najsvežijem sećanju ostala prva. Negde pre 15 godina kao igrač Jedinstva iz Uba u tom meču sam postigao i gol. Nedavno sam se u razgovoru sa našim direktorom Seadom Brunčevićem prisetio te utakmice, jer je i on bio njen akter.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
