Nepovezana i bezidejna, tako bi ukratko mogla da se opiše igra fudbalera Novog Pazara na otvaranju prolećne sezone u susretu sa Zemunom. Nezadovoljstvo navijača posle prvih 45 odigranih minuta bilo je više nego opravdano, a dodatno ga je pojačao protivnik postigavši gol na isteku poslednjeg minuta igre u tom delu susreta. Taj period utakmice protekao je u besomučnom i nasumičnom traženju dugim loptama najisturenijih napadača Pavlovića, Stojanovića, Kecapa i Stanojlovića. Takvu igru visoko postavljena i dobro organizovana gostujuća odbrana brzo je pročitala. Novopazarci su dolazili samo do retkih poluprilika, i to isključivo posle prekida igre.
Opšti utisak tokom drugog poluvremena samo je delimično popravljen. Trener Kljajić je već na početku drugog dela igre bio prinuđen da potraži neka druga rešenja. Da je Novi Pazar nastavio da igra u istom ritmu i sa istim sastavom utisak je da Zemunci ne samo da bi sačuvali stečenu prednost, nego bi je i uvećali. I najvećim fudbalskim laicima bilo je jasno da Novopazarcima nedostaje fudbaler koji, fudbalskim rečnikom rečeno, ume da stane na loptu. Neko ko brzo razmišlja kad ima loptu u nogama, koga krasi tehnika prijema i predaje lopte, ko ima smisla za pas igru, nepredvidiv dribling, odličan pregled terena, a pritom je i taktički obrazovan.
Oni koji su gledali ovaj susret reći će da se takav fudbaler trenutno ne nalazi u novopazarskom loptačkom pogonu. Postoji, zove se Fuad Salihović, ima 24 godine i nije slučajno dobio priliku da zaigra od 46. minuta igre. Niko se u redovima Novog Pazara, pa ni Salihović nije posebno istakao na ovoj utakmici. Nije pokazao ni delić onoga što zna i može. Međutim, pošteno bi bilo reći da je njegovim ulaskom fizionomija igre domaćina poprimila drugačije obrise. Ono što se dešavalo na terenu počelo je da liči na nešto što ima dodirnih tačaka sa fudbalom. Očigledno je da je duga pauza ostavila traga na njegovoj igri. Preko su mu potrebne utakmice u kontinuitetu. Kad njih bude dovoljno tada će i svim nevernim Tomama, a njih itekako ima, biti jasno o kakvom kovu fudbalera se radi. On može i mora da bude predvodnik i mozak ove generacije novopazarskih fudbalera. Iskustva ima, sticao ga je na terenima od Srbije do Ukrajine.
O vama poslednjih nekoliko meseci nije bilo nikakvih informacija, da bi se skoro niotkuda pojavili na prozivci fudbalera na početku priprema za nastavak šampionata. Gde je bio Fuad Salihović u prethodnih pola godine?
– Mislim da sam sa pravom bio razočaran poretkom stvari u klubu. Tromesečna pauza nikako mi nije bila od koristi, ali nisam u situaciji i godinama kada mogu sebi da priuštim takav luksuz, da fudbal igram besplatno i iz zadovoljstva. Tokom zimske pauze uspeo sam da postignem dogovor sa klubom. Neće biti lako nadoknaditi propušteno. Opet, ne može se fudbalsko znanje zaboraviti preko noći. Velikog udela u mom povratku na fudbalski teren imao je i trener Kljajić, koji je insistirao na mom reaktiviranju. Od ranije me poznaje, dobro je upućen u moje fudbalsko umeće. Ne krijem da mi je prijalo kada je rekao da moji kvaliteti nisu sporni. Da sam još uvek daleko od prave forme pokazala je i utakmica sa Zemunom. Ali, ne sumnjam da ću za 15-20 dana biti potpuno spreman i za najveće napore. Očekuje nas ubitačan ritam igranja, sreda-subota. Na osnovu jedne odigrane utakmice prerano je suditi o našim krajnjim dometima.
Za novopazarske prilike imali ste veoma neobičan fudbalski put.
– Za nekog ko je rođen u Novom Pazaru interesantan, naporan i slažem se vrlo neobičan fudbalski razvoj. U svet visokog profesionalizma zakoračio sam još kao 15-godišnjak. Tada sam igrao probne utakmice za Volfsburg, Hertu, Hanover i Kajzerslautern. Umesto u Novom Pazaru, sa 16 i 17 godina stasavao sam u Javoru iz Ivanjice. Bio je to vrlo značajan period u mom fudbalskom sazrevanju. Igrajući za omladinski tim povremeno sam dobijao priliku da zaigram i u prvom timu. U to vreme Javor je bio prvak Druge lige, a potom i član elite našeg fudbala. Praktično u Javoru nisam bio igrač sa strane. Publika i saigrači u meni su gledali domaćeg fudbalera. U stvari, kad malo bolje razmislim ni u jednom od klubova u kojima sam igrao nije bilo podele na domaće i igrače došljake. Bilo je bitno kakva si ličnost i fudbaler. Odanost klubu pokazujem bez obzira protiv koga igram. Tako sam pre nekoliko godina odigrao više nego dobro utakmicu protiv Novog Pazara u dresu Javora. U Ivanjici sam osetio šta znači igrati velike utakmice. Bio sam u timu na prvenstvenoj utakmici sa Partizanom, kao i kup megdanu sa Zvezdom. Za nekog ko je tada imao 17 godina bilo je to neprocenjivo iskustvo. Na drugoj strani najbolji fudbaleri u zemlji, a ja u ekipi sa igračkim veličinama, kao što su Ćurčić, Radosavljević i ostali.
Potom je usledio još jedan neočekivan izlet. Pravo iz Ivanjice sleteli ste na obalu Crnog Mora.
– Posredstvom mog menadžera ukazala se prilika da se oprobam u ukrajinskom prvoligašu, zvučnog imena- Černomorecu iz Odese. Kad pogledate gde danas završavaju fudbaleri Zvezde i Partizana, nije mala stvar otići iz malenog Javora u klub takvog renomea. Poznato je da je Ukrajina fudbalska zemlja, koja je svetu dala nekoliko vrhunskih fudbalera. Najveći moj problem u Černomorecu je što sam bio prinuđen da krenem od nule. Još uvek izrazito mlad uspeo sam da odigram nekoliko utakmica za tim u kojem je za svako mesto vladala stravična konkurencija. Tome u prilog ide i podatak da su u tom trenutku u timu igrala i dva standardna ukrajinska reprezentativca, Oserin i Simonenko. U svakom slučaju, to je bilo još jedno veliko iskustvo.
Sledeća stanica bilo je Koševo. Čini se pun pogodak u izboru kluba?
– Dok je tim Sarajeva predvodio trener Kemal Alispahić imao sam obezbeđeno mesto u najboljem sastavu. Imao je potpuno poverenje u mene, navijači su me prihvatili i zavoleli. Iz tog vremena je nezaboravna utakmica na Koševu sa Čelikom. Pred 15.000 gledalaca pobedili smo 2 : 1. Asistirao sam kod oba pogotka. U tom šampionata deklasirali smo banjalučki Borac 5 :0, tom prilikom postigao sam prvenac u dresu Sarajeva. Imali smo solidan tim sa Emirom Obućom, Albinom Pelakom, Džemalom Berberovićem, Damirom Hadžićem, Muhamedom Alaimom… Međutm, u toku prvenstva smenjen je Alispahić, na njegovo mesto došao je Husref Musemić. Od tog trenutka za mene više nije bilo mesta u timu. Ni navijačima, ni meni nije bilo jasno zašto.
Nakon kraćeg boravka u Novom Pazaru sledilo je novo pakovanje kofera. U Nišu i Beogradu doživljavate potpunu afirmaciju?
– U Radničkom sam uvek bio izbor trenera Boška Đurovskog. Na terenu sam odlično sarađivao sa Milošem Kolakovićem. Možda sam u BASK-u odigrao neke od svojih najboljih utakmica. Tadašnji trener Simo Krunić mi je dao potpunu slobodu u igri, da ne bude da sam nadobudan, skoro da sam imao odrešene ruke na terenu. To poverenje sam uvek vraćao na najbolji mogući način, i u onim retkim situacijama kada sam na terenu provodio manje od devedeset minuta. Šteta što se spletom nekih čudnih okolnosti, posle te sezone, nenadano izjalovio transfer u turski Denizlispor.
Koliko je realno da se Fuad Salihović posle ovakvog putešestvija duže od jedne sezone zadrži u Novom Pazaru?
– Najviše bih voleo da nisam morao ovoliko fudbalski da lutam. Obožavam FK Novi Pazar. Više ga volim od svih ljudi koji su bili, jesu i biće u klubu. Uvek se sa nama, fudbalerima iz ovog grada poigravalo. Sve u stilu, sa njima ćemo lako. Nikad se nisam slagao sa takvim stavovima. Umem da razmišljam na terenu i van njega. Ne volim ničim izazvana nipodaštavanja. Upisao sam studije na Fakultetu za sport u Novom Pazaru. Velika želja mi je da steknem akademsko obrazovanje i diplomu. Svakako, cilj je da se ovog proleća ustalim i u najboljem sastavu Novog Pazara. Da odigram nekoliko utakmica, poput one od pre nekoliko sezona, kada sam u pobedi nad Metalcem iz Gornjeg Milanovca bio strelac jedinog gola.
Nadam se da ću se skrasiti
– Još kao dečak u Nemačkoj sam naučio ono što u našoj zemlji nije imao ko da mi pokaže. Savladao sam vrlo bitne taktičke fudbalske elemente. Otkrio sam mnoge fudbalske tajne, ne i sve. Potrebno je jedino na iskren i pošten način mi prići, potom i reći šta je to što u svojoj igri moram da promenim. Toga ima. U fudbalu postoji i ono što vam je bog dao. To imam, to se nigde i ni od koga ne uči. Nadam se da ću se na duže vreme skrasiti u Novom Pazaru. Samo u slučaju da se otvori mogućnost igranja u ligi i klubu koji ima određeni kvalitet, razmišljao bih o odlasku. Ne pada mi na pamet da se potucam po nemačkoj petoj i sličnim ligama. Za tako nešto potrebne su nadprosečne partije u prvoligaškom društvu. Hoću da verujem da više ne postoje nikakve smetnje koje bi me omele na putu ostvarenja tog cilja, kaže Salihović.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
