– Sintagma koja se Novopazarcima urezala u memoriju, a čije značenje im nije najjasnije, svakako je ona koja kaže- Novi Pazar grad sporta.
Izlizala se jadna od prevelike i nekontrolisane upotrebe. Promovisali su je nekad i negde sportski novinari, a ona se ni kriva ni dužna zadržala do današnjih dana. Da li je trenutno istinita to malo koga zanima. Na taj način samo se čini medveđa usluga njegovom veličanstvu sportu. Kao da su jednom nastale sintagme date zauvek. Poželjno je i ponekad preko potrebno da se menjaju. U ovom trenutku najprihvatljivije bi bilo reći- Vreme je da Novi Pazar postane grad sporta. Krajnje vreme. Opet, ako se ono grad sporta odnosi na broj posetilaca na utakmicama FK Novi Pazar, zapita li se neko da li je to dovoljno za jednu takvu kvalifikaciju. Zaboravlja se da na Gradskom stadionu ima manje publike nego je to bio slučaj pre 20 ili 25 godina.
Na ostalim sportskim događajima u gradu ima isto onoliko pari očiju koliko i u bilo kojem drugom gradu u zemlji. Da ne ređamo nazive gradova u čijim dvoranama na košarkaškim i rukometnim utakmicama ima dvostruko i trostruko više gledalaca. No, ta tema je odavno apsolvirana. Gledalac traži kvalitet igre i komfor u sportskom objektu. Sve to nedostaje Novom Pazaru. Zemlja minijaturna, u odnosu na vreme od pre dve decenije, a rezultati još minijaturniji. Gde su tada bili novopazarski klubovi, a gde danas? Stagniraju kao u retko kojoj sredini. Ako bismo uporedili kvalitet ondašnjih liga, ma kako se one zvale, u odnosu na ove današnje u kojima se takmiče novopazarski klubovi, prednost bi bila na strani liga iz XX veka. Nije pohvalno za „grad sporta“, ali je istinito.
Univerzalna definicija po kojoj bismo neki grad nazvali sportskim ne postoji. Recimo, da bi sportski grad mogao da bude onaj u kojem postoji nekoliko šampionskih klubova. Taj kriterijum u Novom Pazaru ispunile su samo odbojkašice. Bez namere da se potcenjuje njihov uspeh, one su ipak samo prvakinje Međuopštinske lige Kraljevo. Neka drugi kriterijum budu vrhunski sportisti koji su ispunili san, igrali za reprezentaciju naše ili neke druge zemlje, odnosno osvajali titule prvaka u našim ili inostranim najjačim ligama. Uzmimo za primer samo rezultate iz poslednjih 20 godina, isključivo seniorske. Osim Mirsada Jahovića, Enada Ličine, Milana Majdaka, Hamze Zatrića, neka oproste pojedinci čijih imena se ne setismo, ko su ostali koji su u ovom vremenskom intervalu ostvarili svoj sportski san, a krenuli su na taj put iz Novog Pazara? Jedan Vlade Divac ili Ivica Dragutinović ponikli su u Prijepolju, Asmir Kolašinac u Sjenici, Ljubinko Drulović Novoj Varoši i itd. U ovim gradovima niko se ne busa u grudi govoreći da živi u gradu sporta. Ima mesta za još neke kriterijume, ali čemu?
Ispada da je više nego dovoljno da imate klubove u svim sportskim granama i vi ste „grad sporta“. To u kojim ligama ti klubovi igraju i kakve rezultate postižu je, kako stvari stoje, nevažno. Prvenstva u kojima se takmiče novopazarski klubovi privode se kraju ili su završena. Realno je da nijedan klub neće napusti rang u kojem je trenutno. To je jedina dobra vest, ali opominju pozicije na kojima se trenutno nalaze. Uglavnom su to mesta između 10 i 12. Koliko klubova je u ovoj sezoni ostvarilo rezultat pred kojim bi se trebalo pokloniti? Večiti branioci njihovog tavorenja u mikro ligama i zagovornici sintagme „grad sporta“, reći će duboka je finansijska kriza. Jeste, ali predugo se sluša ista priča. Polako počinjemo da mislimo da je to samo izgovor. Upalimo alarm na vreme. Zar je drugima bolje? Oni žive u blagostanju? Zašto su rukometaši i košarkaši Priboja uspešniji, a odbojkašice Prijepolja iznad Novopazarki? Da u Priboju i Prijepolju ne teku med i mleko? Oni koji drugačije misle pozvaće se na fudbalere.
Kao krunski argument za odbranu svoje teze o sportskom gradu matiraće vas dokazom da je u ovim gradovima fudbal na umoru. Istina je da u Sandžaku Novi Pazar fudbalski najbolje stoji. Fudbal jeste najpopularniji sport u zemlji, ali nije Srbija Engleska pa da se sve vrti oko fudbala. Nisu novopazarska deca manje talentovana od onih u Priboju i Prijepolju. Nešto je drugo u pitanju. O sportu se u Novom Pazaru mnogo priča, a malo mu se prave pažnje poklanja. S ponosom se ističe podatak o najbrojnijoj populaciji mladih u državi, ali od tog resursa nikakve sportske vajde ne videsmo. Gde ćete bolji primer od narednog. Najbolji sportisti Novog Pazara u protekle dve godine došli su nam iz beogradskog Partizana ( Adem Ljajić i Esad Hasanović ).
Fudbaleri Novog Pazara, jedan od zaštitnih znakova grada, najverovatnije će ove godine obezbediti opstanak mnogo ranije nego je to bio slučaj u prethodne dve godine. Kada se uzme u obzir kojom brzinom se okretala igračka i trenerska vrteška u klubu, to se i može smatrati uspehom. Pretpostavimo da će na kraju prvenstva zauzeti poziciju oko broja deset. Koliko dugo će verne pristalice kluba imati strpljenja za ovu vrstu uspeha odgovor nećemo dobiti pre leta 2011. godine.
Rukometaši su izborili opstanak u Prvoj ligi već posle nekoliko uvodnih kola. Odustajanjem dve ekipe od daljeg takmičenja liga je obesmišljena. Za pohvalu je što se u takvoj situaciji krenulo sa podmlađivanjem sastava. S druge strane, veliko je pitanje da li Novi Pazar među juniorima ima dostojne naslednike za rukometaše koji su na zalasku karijere. Utisak je da mu se bez pravih pojačanja ne piše dobro.
Fudbaleri Jošanice i Olimpika probudili su se pri kraju takmičenja u svojim ligama. Blizu su opstanka. Fudbalofili željno čekaju dan kada će se ovi sastavi boriti za prvo mesto, a ne kao što je to sad slučaj, za pozicije u drugom delu tabele. Nikoga ne može da veseli činjenica da nijedan od tri novopazarska fudbalska kluba na par kola pre kraja još nije obezbedio opstanak u svojim ligama.
Košarkaši su Prvu srpsku ligu završili na mestu broj 12, u ligi koja broji 14 klubova. I naredne godine igraće isto takmičenje. U klubu smatraju da su na ovakav plasman najviše uticale česte promene dvojice najboljih igrača Đulovića i Hadžerića. Odbojkaši su Drugu srpsku ligu završili kao drugi iza Crnokose iz Kosjerića. Dok su u timu bila trojica najboljih odbojkaša Šećeragić, Memić i Rugovac postojali su snovi o prvom mestu, njihovim odlaskom su se raspršili.
Hoćemo li da tražimo opravdanje za ovakve pozicije na tabelama? Možemo i to. Opravdavamo fudbalere, jer su česte promene igračkog sastava i trenera uticale na njihove igre, rukometaše zato što su iskusniji igrači nezadovoljni odnosom uprave prema njima više bili van, nego na terenu, košarkaše zbog toga što su ključni pojedinci vreme provodili uglavnom na terapijama, a ne na parketu, odbojkaše jer onih najboljih nije bilo na najvažnijim utakmicama… Sve to stoji. Ali, ko više pridaje značaj opravdanjima? Toliko ih se nagomilalo za sve ove godine da ih niko više ne uzima za ozbiljno.
Objektivno Novi Pazar ima sve preduslove da postane grad sporta. Trenutno to nije, svidelo se to nekome ili ne. Osim, ako se pod sintagmom grad sporta ne podrazumeva nešto drugo.
Nije sve tako crno
Postoje ipak izvanredni juniori. Osvrnimo se samo na tri najznačajnija rezultata u ovih pet meseci 2010. Atletika je sport koji je daleko ispred svih ostalih, tako je unazad nekoliko godina. Nedostaju seniorske titule i rekordi. Razvoj Amele Terzić, njene pobede, medalje i rezultati govore da se bliži i taj dan kada ćemo reći da naslednica Vere Nikolić, Snežane Pajkić i Olivere Jevtić dolazi iz Novog Pazara. Njene pobede na Belom krosu i šampionatu Srbije u toj disciplini najbolji su ovogodišnji rezultati novopazarskog sporta. Vredne pažnje su i pobede na istim takmičenjima Nenada Radanovića i njegovi poslednji rezultati na 1500 metara, kao i šampionski pojas na državnom prvenstvu poluvelter kategorije boksera Harisa Čalakovića, i njegov nastup na skupu najboljih svetskih boksera.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
