Vučić predviđa da će Ćacilend završiti u udžbenicima, ali stručnjaci imaju lekciju za njega

„Nije problem u hiljadu mesta koje su zauzeli već je problem u jednom jedinom, jer ta iskra slobode je uvek najsnažnija i najsnažnije gori i svetli. Ona im bode oči, ona im smeta više nego bilo šta. Ta iskra slobode protiv onih u državi koji su radili da državu slome i ruše i svih onih koji su spolja podstaknuti da je ruše je nastala baš ovde, u Ćacilendu i to će ući u istorijske udžbenike“, rekao je Vučić, u obraćanju upravo sa tog mesta nakon požara i pucnjave u kojoj je jedna osoba ranjena.

Istoričar Milivoj Bešlin kaže da je Vučić, osim što kontroliše našu sadašnjost, pomoću svoje propagande i zloupotrebljavajući poluge moći i institucije uspostavio sliku prošlosti koja je u velikoj meri falsifikovana, a sada pokušava da projektuje svoju moć i propagandu i u budućnosti.

– Da ga razočaram, on neće ni na koji način uticati na to kakva će biti intepretacija njegove vladavine u budućim udžbenicima istorije. Prema tome, izjava da će se o takozvanom Ćacilendu pisati kao o nekakvom prostoru slobode je opasna deluzija ili jeftina manipulacija – ističe Bešlin.

Govoreći o Ćacilendu, on kaže da je reč o još jednom aspektu državnog terora, pokazivanja sile, maltretiranja građana Beograda i pokušaja da delegitimisani i uplašeni režim pokaže da kontroliše javni prostor, odnosno da protestni građanski i studentski pokret nije dominantan.

– Šatorsko ruglo u centru prestonice, u kojem su nekada bili tobožnji studenti koji hoće da uče, a sada sumnjivi tipovi iz kriminogenog miljea, nije nikoga uplašilo, već stoji kao tužno svedočanstvo o tome kako jedan korumpirani, autoritarni i represivni režim ne bira sredstva u sukobu sa vlastitim građanima čiju je podršku evidentno izgubio – navodi Bešlin.

Sagovornici Danasa upućeni u izradu školskih programa kažu da i među stručnjacima, ali i nastavnicima postoji otpor prema izučavanju neposredne prošlosti.

– Ovo nije prvi put da Vučić govori o svome mestu u budućim udžbenicima. To doživljavam kao deo propagande, a ne da on zaista misli da je zaslužio afirmativne tekstove u njima. Udžbenici će i tada biti pisani na osnovu naučnih radova, a već postoje dela koja pokazuju da je još od 2010. počelo sa nazadovanjem demokratije – kaže sagovornik Danasa.

Da bi se neki događaj ili ličnost našao u udžbenicima, koji su konzervativno štivo, potrebno je da prođe izvesno vreme. Prema nekim tumačenjima, uslov da Vučić bude pomenut u udžbenicima istorije je da se najpre završi period njegove vladavine, a potom da autori programa procene da je važno da učenici o tome uče.

Lekcije u aktuelnim udžbenicima istorije za osnovnu i srednju školu „pokrivaju“ vremenski period do 2006, a kada je reč o imenima sa savremene političke scene Srbije, poslednji koji se pominju su Vojislav Koštunica i Zoran Đinđić, kao personifikacija demokratskih promena koje su se desile 2000. godine, a Đinđić i kao premijer na koga je izvršen atentat.

Nastavni programi su koncipirani tako da se pored ishoda učenja (opisuju ono što učenik treba da zna na kraju) definišu pojmovi sadržaja na osnovu kojih autori pišu udžbenike, kao i ključni pojmovi sadržaja, koji moraju da se nađu u svakom udžbeniku da bi bio odobren.

To znači da program ne određuje koliko rečenica ili prostora treba da bude posvećeno nekom događaju ili istorijskoj ličnosti, već je to ostavljeno piscima udžbenika. Otuda i razlike među udžbenicima različitih izdavačkih kuća.

Na pitanje da li se u budućem udžbeniku istorije Ćacilend može naći kao ključni pojam, sagovornik Danasa odgovara da to sigurno neće biti, ali da u udžbeniku može da bude prikazana fotografija sa maskiranim kriminalcima koji su se u Pionirskom parku okupili 15. marta, kada je, podsetimo, na poziv studenata u blokadi održan veliki protest u Beogradu, sa zahtevom za odgovornost zbog pada nadstrešnice novosadske železničke stanice.

Aleksandar Markov, profesor istorije, uveren je da Ćacilend neće zauzeti mesto u budućim udžbenicima istorije.

– U proteklom periodu bilo je mnogo sličnih, nerazumnih poteza, a ne postoji dovoljno veliki udžbenik koji bi ih sve popisao. Šatori svakako ne mogu biti ostrva slobode, kako ih predstavljaju predstavnici vlasti, jer je glavni nosilac svakog oblika slobode, kao i njenog ograničavanja, uvek vlast – ističe Markov.

On kaže da je paradoks da se vlast performansima i blokadama bori za slobodu misli i govora, jer upravo bi ona, doslednom primenom zakona, morala biti garant njenog postojanja. Slobodu, napominje, nije moguće stvarati šatorima, već doslednom primenom osnovnih demokratskih načela.

– Ćacilend, prema mom mišljenju, predstavlja jedan od nepromišljenih političkih poteza kojih je u prošlosti, i sa jedne i sa druge strane, bilo previše. Takvim dnevno-političkim nonsensima istorija retko pridaje trajno mesto u udžbenicima, jer ne pamti šatore, već vrednosne sisteme koji su ih podigli – ukazuje Markov.

Ističe da je iz današnje perspektive teško proceniti šta će o aktuelnim društveno-političkim previranjima, političarima i predsedniku države pisati udžbenici istorije za 20 ili 30 godina.

– Ta vremenska distanca pokazuje da su za istorijske zaključke, zasnovane na naučnim principima, potrebne godine, pa i decenije, kako bi bili oslobođeni dnevno-političkih utisaka i emocija. Istorija nas uči da se u složenim geopolitičkim okolnostima često dešavalo da budu žrtvovani pojedini segmenti političkog života kako bi se ostvarila korist na drugoj strani – navodi naš sagovornik.

On pravi poređenje Zmaja i kneza Mihaila, koga je veliki pesnik smatrao apsolutistom, posvetivši mu čuvenu Jututunsku narodnu himnu.

– Kada bismo danas mogli pitati Jovana Jovanovića Zmaja šta misli o tome što je knez Mihailo u udžbenicima istorije predstavljen kao jedan od najznačajnijih srpskih vladara, verovatno bi potvrdio da je on bio značajan vladar, ne zato što je vladao nad narodom, već zato što je narod posle njega naučio da ne trpi samovolju. A šta će neke buduće generacije naučiti od aktuelne vlasti, pokazaće vreme – kaže Markov.

Podsetimo i da je Aleksandar Vučić više puta isticao da jedva čeka da vidi šta će o njemu pisati u istorijskim udžbenicima, predstavljajući sebe kao reformatora i graditelja.