S jedne strane najviši zapadni pravni standardi, s druge – Mrdić

Vučić je to izjavio juče, srpskim novinarima u Davosu, gde učestvuje na Svetskom ekonomskom forumu.

On je pritom dodao da se „izmenama i dopunama pet pravosudnih zakona koje je predložio njegov kolega iz SNS-a nije bavio“, ali je uprkos tome srećan jer ih je predložio „neko ko za to nije morao da dobije naređenje nekoga sa Zapada“.

„U zapadnim ambasadama su prilično nervozni jer su tu vrstu uticaja i pritiska na pravosuđe gradili 30 godina, a ovo je prvi set zakona posle 30 godina koji nisu direktno oni predložili“, kazao je Vučić.

Danas je tim povodom pitao stručnjake iz ove oblasti da prokomentarišu izjavu predsednika.

Snežana Malović: Primena najviših standarda i principa nije greh

Snežana Malović, bivša ministarka pravde, kaže za Danas da su zakoni koji su predloženi u to vreme bili usklađeni sa međunarodnim standardima i principima, kao i da je većina njih prošla kroz proceduru davanja mišljenja od strane Venecijanske komisije.

Takođe je, dodaje Malović, organizovana i javna rasprava, gde su svi zainteresovani mogli da daju mišljenje.

– Ne mislim da je greh primena najviših standarda i principa, kao i poštovanje preporuka Venecijanske komisije i EU. Ako me pitate za mišljenje, ako se ova vlast opredelila za evropske integracije, logičan put je primena standarda i principa EU i UN – ističe Snežana Malović.

Stefan Janjić: Nema opravdanja za loša rešenja

Stefan Janjić, generalni sekretar Srbija centra (SRCE), narodni poslanik i pravnik, kaže za Danas da tvrdnja da je reč o prvom setu pravosudnih zakona posle 30 godina koji nisu predložile zapadne ambasade nije ni argument, ni opravdanje za loša rešenja.

Ovde je, ističe, ključno pitanje da li su zakoni u skladu sa Ustavom Republike Srbije, evropskim standardima i osnovnim principima nezavisnosti pravosuđa.

Mada je, dodaje Janjić, u ovom slučaju veoma sporan i formalni predlagač zakona, pogotovo njegovo poznavanje tematike i prava uopšte.

Prema njegovim rečima, posebno zabrinjava to što se kao politička vrlina predstavlja udaljavanje od standarda koje Srbija formalno prihvata u procesu evropskih integracija.

– Pravosuđe ne treba da bude ni pod uticajem ambasada, ali još manje pod direktnom kontrolom izvršne vlasti – ukazuje Janjić i dodaje:

– Ako je razlog za zadovoljstvo to što su zakoni pisani bez stručne i međunarodne kontrole, onda to nije pokazatelj suverenosti, već ozbiljan razlog za zabrinutost zbog daljeg urušavanja vladavine prava – zaključuje Stefan Janjić.

Podsetimo, pravosudni zakoni koje je poslanik SNS-a Uglješa Mrdić predložio i koji se nalaze u skupštinskoj proceduri u januaru 2026. godine jesu izmene i dopune Zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava, Zakona o Visokom savetu tužilaštva, Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa za borbu protiv visokotehnološkog kriminala, Zakona o javnom tužilaštvu i Zakona o sudijama.