Vučić opet brani svoje batinaše, pod velom „zaštite njihovih prava“

Danas je već pisao da je Ministartsvo ignorisalo i nalog Poverenika za informacije od javnog značaja da ta dokumenta dostavi u najkraćem roku tražiocima, među kojima su i zastupnici povređenih studenata, između drugih i devojke kojoj je te večeri bejzbol palicom slomljenja vilica.

Efekta nije imao ni prekršajni nalog i novčana kazna koje je Poverenik propisao protiv lica u Ministarstvu odgovornog za slobodan pristup informacijama.

Nastupanje organa vlasti sa takvom sigurnošću pred javnošću, pravnom strukom, novinarima i svim drugim zainteresovanim stranama, evidentno je podržano iz najvišeg centra vlasti u zemlji.

Da je to više nego jasno proizilazi i iz najnovijeg detalja vezanog za slučaj.

Naime, prekjuče je Beogradskom centru za ljudska prava stigao odgovor iz kabineta predsednika, koji je potpisao neko iz Generalnog sekretarijata predsednika republike, u kom odbijaju da dostave akta vezana za slučaj i rad Komisije za pomilovanja, uz obrazloženje da bi tako „ugrozili prava pomilovanih“ i otkrili njihove lične podatke i imena, koja su inače odavno poznata javnosti.

To znači da se od javnosti nezakonito krije na osnovu čega su ti ljudi pomilovani na osnovu čega je prekinut i proces krivičnog gonjenja za prilično teška krivična dela, te da li je institut pomilovanja zakonski iskorišćen ili zloupotrebljen.

Pravnik Vladica Ilić iz Beogradskog centra za ljudska prava, navodi da, osim što je ta organizacija tražila zahtevom od Ministarstva pravde predloge koje je ministar podneo predsedniku, tražila je i od samog predsednika dokumentaciju, uključujući i akte Komisije za pomilovanje koja je trebalo da predsedniku predloži usvajanje ili odbijanje predloga ministra pravde.

– Odgovor iz Generalnog sekretarijata predsednika Republike da bismo mi povredili prava pomilovanih lica na zaštitu njihovih ličnih podataka je u najmanju ruku iznenađujuć. Ti ljudi su bili optuženi u postupcima koji nisu bili zatvoreni za javnost, to su punoletna lica i u javnosti se već odavno znaju njihova imena i prezimena i to što ih znamo nije iznenađujuće, niti je kršenje njihovih prava. S druge strane, javnost ima pravo da zna koje su to izuzetne okolnosti zbog kojih je predsednik odlučio da te ljude oslobodi od krivičnog gonjenja, za prilično teška krivična dela koja su im se stavljala na teret – nanošenje teških povreda i nasilničko ponašanje. Možda ne mora da zna svaki detalj, ali javnost ima pravo da zna prirodu tih okolnosti i razloga zbog kog je njima dato pomilovanje. Da zna na koji način predsednik koristi svoje ovlašćenje da daje pomilovanja. Bez te informacije, javnost ne može da ima bilo kakvu predstavu o tome da li on koristi svoja ovlašćenja u skladu sa Ustavom i zakonom ili ih koristi na štetu ljudskih prava, u ovom slučaju oštećenih, protivno Ustavu, međunarodnim konvencijama i sl., pojašnjava Ilić.

Trenutno je, sumira naš sagovornik, situacija takva da Ministarstvo pravde ne želi da dostavi te predloge za pomilovanje iako je Poverenik naložio da hitno odluči po zahtevima kojima su oni traženi, kojih je bilo najmanje tri, uključujući i žalbu Bg centra.

Žalbu Povereniku zbog ćutanja uprave podneli su još advokat povređenih studenata, a prema Danasovim informacijama i Yukom u saradnji sa CEPRIS-om, kako u ovom, novosadskom slučaju, tako i u onom „beogradskom“,kada je automobil uleteo u masu i povredio dvoje studenata tokom ćutnje za stradale pod nadstrešnicom, a za šta je pomilovana Milica Stojanović koja je bila za volanom).

– Ministarstvo te zahteve ignoriše, a razlozi iz kojih bi zahtevi mogli da budu odbijeni praktično ne postoje, jer se nesumnjivo radi o informacijama od javnog značaja. Pritom, veoma je interesantno da se ministar pravde Vujić veoma često ovih dana pojavljivao po nekim televizijama govoreći kako neki drugi krše zakon, na primer Visoki savet tužilaštva, dok s druge strane on to prvi radi, čak ne poštujući ni naloge Poverenika, kaže Ilić pritom napominjući da, nažalost, ovlašćenja Poverenika nisu efikasna iz ugla zaštite prava javnosti da zna, iako on može da se obrati i Vladi.

– Prekršajna odgovornost za neodlučivanje o zahtevima će možda zastareti. S druge strane, teško očekivati da bi reakcija Vlade doprinela razrešenju ove situacije, odnosno tome da Ministarstvo pravde odluči o podnetim zahtevima i dostavi tražene predloge za pomilovanja, objašnjava Ilić.

Dodaje da protiv najnovijeg odgovora iz Generalnog sekretarijata predsednika Republie može da se podneše tužba Upravnom sudu u roku od 30 dana, koju će verovatno i podneti.

Inače, u ime oštećenih studenata, advokati koji su ih zastupali u krivičnim postupcima i Vladica Ilić iz Beogradskog centra za ljudska zajednički su podneli ustavne žalbe Ustavnom sudu zbog datih pomilovanja, a u novosadskom predmetu je krajem prošle godine podneta i predstavka Evropskom sudu za ljudska prava (u beogradskom predmetu predstavka još nije podneta s obzirom da je sudska odluka o obustavi postupka tek nedavno dostavljena punomoćniku oštećene studentkinje, ali će biti poneta u narednih par nedelja).

– Ustavni sud ima ovlašćenje da poništi pojedinačne akte koji su prekršena ljudska prava podnosilaca ustavnih žalbi, a mi smo ustavnim žalbama predložili upravo to – poništavanje svih odluka predsednika o datim pomilovanjima navedenim licima, kao i sudskih odluka donetih nakon toga kojima su obustavljeni krivični postupci protiv njih. Međutim, nemam puno optimizma da će Ustavni sud da iskoristi to svoje ovlašćenje, s obzirom na to koji je njegov sastav, odnosno uzimajući u obzir činjenicu da je isti taj predsednik učestvovao u izboru čak 10 od trenutnih 12 sudija Ustavnog suda, i to tako što je pet sudija imenovao sa liste od kandidata koju su mu poslali iz Skupštine i tako što je on odredio 10 imena od kojih je Skupština mogla da izabere pet. Još jedan razlog za nemanje velike nade je taj što je Ustavni sud do sada pokazivao veliku sklonost ka tome da politički osetljive predmete drži u fuioci i ne rešava ih godinama, pa tako imamo predmete koji nisu rešeni po pet ili šest godina, a imamo i neke ustavne žalbe koje su tamo zaboravljene skoro 10 godina, uveren je naš sagovornik.

Zato najveće nade polaže u Evropski sud za ljudska prava u Strazburu, iako on može da dosudi samo novčano obeštećenje.

– Kada Evropski sud za ljudska prava bude uzeo u rad te predmete, a nadam se da ubrzo hoće, država će sigurno biti pozvana da obrazloži zašto su pomilovanja data, odn. koji su bili ključni razlozi. Možda ni tada neće hteti da dostave dokumenta i iskreno, ne bih se ni najmanje iznenadio ukoliko Ministarstvo pravde odbije da predloge za pomilovanje dostavi Državnom pravobranilaštvu – koje zastupa državu pred Evropskim sudom. To bi svakako olakšalo Evropskom sudu da utvrdi povredu Evropske konvencije o ljudskim pravima. Jer, predsednik nema ovlašćenje da daje pomolovanja kome god hoće i kad mu god padne na pamet, iz kod god razloga. Zakon o pomilovanju je dosta star, iz 1995. Predsednik bi ipak pomilovanje morao da koristi u nekim granicama koje su legitimne, kad postoje krajnje opravdani razlozi, naročito kada se radi o oslobađanju od krivičnog gonjenja, i ako bi se on počeo koristiti pomilovanjima neograničeno i po sopstvenoj arbitrarnoj volji, mogao bi potpuno da suspenduje pravosuđe, jasan je Ilić koji zaključuje da u nekim slučajevima pomilovanja po međunarodnim standardima nisu ni dopuštena, kao što su to ovi slučajevi, te ostaje da se vidi u kom pravcu će se dalje razvijati ovi predmeti.