Vučić „prihvata“ proveru: Ko u Srbiji primenjuje Zakon o poreklu imovine i šta sve predsednik ima?

„Jedan zahtev je odličan i prihvatam ga u punoj meri – a to je da se primeni Zakon o poreklu imovine. Da se vidi šta ja imam a šta imaju oni, i da se pred građanima vidi šta se promenilo u proteklim godinama“, rekao je Vučić novinarima iz Srbije koji ga u Davosu prate na Svetskom ekonomskom forumu.

Takođe je predložio da se imovina ispita i za „svih 250 blokadera sa liste“.

Sagovornici Danasa ocenjuju da se ovom Vučićevom izjavom zamagljuje suština problema – hronično neprihvatljiv odnos države prema sumnjivom bogaćenju političke i ekonomske elite.

Direktor Biroa za društvena istraživanja (BIRODI) Zoran Gavrilović smatra da izjava Aleksandra Vučića o proveri porekla imovine pokazuje elementarno nerazumevanje nadležnosti institucija – ili njihovo svesno ignorisanje.

„Aleksandar Vučić, očigledno kao pravnik, ne zna ili ne želi da zna koje su nadležnosti Agencije za sprečavanje korupcije, a koje njegove. Agencija je po zakonu dužna da vodi registar imovine javnih funkcionera i da tu imovinu proverava. Tu nema nikakvog ‘prihvatanja’, ‘dozvoljavanja’ ili ‘omogućavanja’ od strane predsednika Republike“, kaže Gavrilović.

Podseća da javnost nikada nije videla da je Agencija za sprečavanje korupcije proveravala imovinu samog predsednika države, iako za to ima zakonsku obavezu.

„Kada je reč o takozvanoj studentskoj listi, postoji druga institucija – Poreska uprava i Uprava za sprečavanje pranja novca – koja je nadležna za proveru porekla imovine građana. I to je njena redovna zakonska obaveza, a ne politička tema“, navodi Gavrilović.

Prema njegovim rečima, ovakve izjave predstavljaju svojevrsno priznanje da institucije u Srbiji ne rade samostalno, već po diktatu politički moćnih.

„Time se praktično priznaje da institucije postupaju selektivno i da rade onako kako im se kaže, a ne u skladu sa zakonom“, ocenjuje.

Gavrilović dodaje i da predsednik nije reagovao na niz spornih poteza u vezi sa radom same Agencije za sprečavanje korupcije, poput raspisivanja konkursa za članove Veća Agencije u nezakonitom roku, tokom božićno-novogodišnjih praznika.

„Iako to nije njegova ustavna nadležnost, Vučić se u ovoj zemlji pita za sve, ali o ovim pitanjima ćuti“, kaže Gavrilović.

Smatra da je predsednik temu borbe protiv korupcije ponovo instrumentalizovao u političke svrhe.

„Borbu protiv korupcije Vučić je već koristio 2012. godine, znajući da je to jedan od ključnih prioriteta građana. Sada, u izbornoj godini, ponovo pokušava da tu temu upotrebi u predizborne svrhe, odgovarajući na studentsku inicijativu i proteste, umesto da omogući da institucije rade svoj posao“, zaključuje Gavrilović.

Programski direktor Transparentnosti Srbija Nemanja Nenadić navodi da važeći propisi u Srbiji ne predviđaju obavezu niti poseban postupak provere porekla imovine kandidata za javne funkcije.

„Ni jedan zakon trenutno ne predviđa obavezu i postupak provere porekla imovine kandidata za javne funkcije, poput poslaničke, ministarske ili predsedničke“, ističe Nenadić.

Kaže da Srbija, na osnovu preporuka GRECO iz 2022. godine, ima obavezu da uspostavi sistem provere integriteta članova Vlade pre njihovog izbora, ali da na tom planu do sada nije učinjeno ništa.

„Proveru tačnosti i potpunosti izveštaja o imovini i prihodima javnih funkcionera trebalo bi da vrši Agencija za sprečavanje korupcije, na osnovu godišnjeg plana rada i po prijavama. Prema preporukama GRECO, takve kontrole trebalo bi redovno sprovoditi za sve najviše funkcionere izvršne vlasti, ali Agencija, uprkos tome, te funkcionere nije obuhvatila svojim planovima poslednjih nekoliko godina“, navodi Nenadić.

Dodaje da javnost nema uvid u to koliko su ove provere detaljne i šta sve obuhvataju, jer je postupak poverljiv.

„Kada je reč o postupku utvrđivanja porekla imovine koji sprovodi Poreska uprava, on se ne odnosi posebno na funkcionere ili druge učesnike političkog života, već na osobe čija se imovina uvećala za više od 150.000 evra u periodu od tri godine“, objašnjava Nenadić.

Pravnik i nekadašnji poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić povodom Vučićeve izjave oglasio se na svom nalogu na društvenoj mreži X, ocenivši da se time namerno zamagljuje suština problema.

„Pitanje porekla imovine nije stvar ničijeg prihvatanja ili neprihvatanja, niti političkog pogađanja, a još manje tema koja treba da se otvara samo u predizbornoj kampanji. Po zakonu, to je redovna obaveza Poreske uprave“, navodi Šabić.

Naglašava da Srbija već gotovo šest godina ima Zakon o utvrđivanju porekla imovine i posebnom porezu, koji se primenjuje od marta 2020. godine.

„Suština tog zakona je vrlo jasna – ako neko ne može da dokaže da je imovinu uvećao na zakonit način za više od 150.000 evra u periodu od najviše tri godine, na tu imovinu se razrezuje poseban porez po stopi od 75 odsto. U eventualnom krivičnom postupku, zakon ostavlja mogućnost da i preostala četvrtina imovine bude oduzeta kao imovina stečena krivičnim delom“, objašnjava Šabić.

Prema njegovim rečima, zakon je sa najvišeg nivoa vlasti bio najavljivan kao „moćan instrument za obračun sa korupcijom“, pa čak i metaforično kao „mač protiv korupcije“.

„Vlast je tada tvrdila da je učinila sve da se zakon u potpunosti primeni – da Poreska uprava ima specijalizovane službenike, dodatno zaposlene poreske inspektore, da je u toku uparivanje imovine i prihoda najbogatijih građana, pa čak i da se bira rukovodilac tog sektora, svojevrsni ‘srpski Eliot Nes’“, podseća Šabić.

Međutim, kako ističe, pet godina kasnije rezultati su poražavajući.

„Bilans primene tog takozvanog ‘mača protiv korupcije’ je neprihvatljiv, doslovno skandalozan. Broj postupaka koje je posebna poreska jedinica okončala može se prebrojati na prste jedne ruke“, navodi Šabić.

Ocenjuje da je takav ishod posebno problematičan u zemlji sa ogromnim socijalnim razlikama i hronično visokim nivoom korupcije.

„U državi u kojoj se građani svakodnevno suočavaju sa primerima enormnog i neobjašnjivog bogaćenja pripadnika političke elite i njihovog porodičnog, kumovskog, prijateljskog ili poslovnog okruženja, tvrdnja da je spornu imovinu steklo svega nekoliko građana govori o potpuno neiskrenom odnosu vlasti prema ovom pitanju“, zaključuje Šabić.

Šta Vučić ima od imovine?

Agencija za sprečavanje korupciije izveštaje o imovini i prihodima Aleksandra Vučića vodi od 29. juna 2012. godine, kada je postao narodni poslanik.

Naime, od juna 2012. godine, sve do kraja 2013. godine Vučić je bio vlasnik trosobnog stana od 117 metara kvadratnih. Izveštaj objavljen 30. januara 2014. godine pokazuje da Vučić više nije vlasnik trosobnog stana, te da nema nijednu nepokretnu imovinu u zemlji ili inostranstvu.

Manje od četiri meseca kasnije, 28. maja 2015. godine, u izveštaju se vidi da u svom vlasništvu sada ima garsonjeru od 30 kvadrata. Svaki naredni izveštaj pokazuje da Vučić od nepokretnih imovina poseduje samo garsonjeru od 30 kvadrata.

Podsetimo, govoreći o zahtevima studenata, Vučić je takođe rekao da je predlog o sprovođenju lustracije nedemokratski.

„Kada nekog ne možeš da pobediš, ti mu zabraniš da se takmiči… To prosto nema smisla, naročito ako im je to plan i program u trenutku kada je u čitavom svetu lom i kada se stvara novi poredak u kojem će se negirati suverenitet malih zemalja i u kojem će se sprovoditi pritisak da svi pripadaju jednom, drugom ili trećem bloku“, rekao je on.