Vučićev „transfer blama“ na Pinku: Šta je sve predsednik izgrešio u govoru o kralju Aleksandru Karađorđeviću i njegovoj ulici

Vlast Josipa Broza Tita nije želeo da komentariše, ali se posebno osvrnuo na kralja Aleksandra Karađorđevića, rekavši da „toliko ga volimo da mu još ulicu u Beogradu nismo dali“, ali da će on to učiniti, makar bilo poslednje što će da uradi.

“Makar to bilo poslednje što ću uraditi, učiniću da kralj Aleksandar Ujedinitelj dobije ulicu u Beogradu. Imate dve ulice u Beogradu koje nose imena njegovih atentatora, ali nema ulice kralja Aleksandra. Imate Bulevar kralja Aleksandra, reč je o Bulevaru kralja Aleksandra Obrenovića, da znate deco. A kralj Aleksandar Karađorđević nema bulevar, nema ulicu u Beogradu”, rekao je predsednik Srbije.

Međutim, ono što je Vučiću promaklo, je da je Skupština grada Beograda, na inicijativu gradonačelnika Aleksandra Šapića, u martu ove godine donela odluku na sednici 6. marta da Savska ulica promeni naziv u u Bulevar kralja Aleksandra Karađorđevića. Službeni glasnik je istu objavio 12. marta.

Odbornik Pokreta slobodnih građana (PSG) u Skupštini Beograda Stefan Simić za Danas kaže da svi koji su pogledali video Vučića iz Hit tvita, a znaju makar malo istoriju, sigurno su doživeli „transfer blama od svega netačnog“ što je izgovorio, pa čak i nekih teorija zavera o tome ko je sve učestvovao u atentatu na kralja Aleksandra.

“Posebno je zabrinjavajuće to slušati s obzirom na izjave naprednjaka nedavno u skupštini da su nam potrebni nacionalni udžbenici, kako nam neki stranci ne bi menjali istoriju. A izgleda da se ipak radi o tome da oni ne znaju baš ništa, pa ni šta piše u tim udbenicima, i da se o radi o još jednom izlivu lažnog patriotizma koji pokrivaju korupciju i krađu, što je, da se malo našalim, njihova istorijski poznat način vladavine. Savska ulica je promenila ime u Bulevar kralja Aleksandra I Karađorđevića početkom marta ove godine, i to je od tada zvanično ime ove saobraćajnice, meni je ova promena sasvim u redu i mislim da sve značajne ličnosti iz naše istorije treba da dobiju odgovarajuće memorijale. Ovo je još jedan znak da između gradske vlasti i republičke vlasti nema nikakve komunikacije, jer je ova promena lično promovisana od Aleksandra Šapića”, naglašava naš sagovornik.

Podsetimo, gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić, u oktobru prošle godine na obeležavanju 90. godišnjice smrti kralja Aleksandra I Karađorđevića kod Kraljeve česme u rekonstruisanom parku u Lisičjem potoku, najavio je da će Skupštini grada predložiti da Savska ulica ponese ime  kralja.

„Lično ću se angažovati kako bi se konačno realizovala i inicijativa predsednika Srbije Aleksandra Vučića, podneta pre gotovo sedam godina, da Aleksandar Karađorđević dobije spomenik u glavnom gradu, a mislim da je sramota što to do sada već nije urađeno“, izjavio je tada Šapić, dodajući da je izuzetno važno što su se okupili da odaju počast kralju Aleksandru I Karađorđeviću koji je ubijen u atentatu pre 90 godina u Marseju. Takođe se složio sa prethodnim govornicima da je da je ubistvo Aleksandra promenilo tok istorije srpskog naroda, a čije se posledice osećaju i danas.

“ Konsekvence se osećaju i danas, zbog čega će nam trebati mnogo više mudrosti, snage i jedinstva u budućnosti. Kralj Aleksandar je bio ujedinitelj, jer je razjedinjavanje srpskog naroda trajalo vekovima, dok je komunistički režim takvu stvar doveo do vrhunca“, naveo je Šapić i dodao da je kralj Aleksandar jedna od najvažnijih ličnosti u našoj istoriji i takvo mesto zaslužuje u srpskom društvu, kulturi i istoriji.

Povodom imenovanja Savske ulice u Bulevar kralja Aleksandra I Karađorđevića, krajem septembra ove godine na Fejsbuk stranici Imenar beogradskih ulica, ukazali su na to da nije doneta nova odluka o preimenovanju ulice, nego odluka o izmeni odluke o preimenovanju iz 2004.

“Razlozi za tako nešto se mogu nagađati, ali ovakav način preimenovanja deluje krajnje neobično – kao da se ispravlja tehnička greška načinjena pre 21 godinu, a ne da se daje potpuno novo ime ulici. Stoga je upitno da li je uopšte ispoštovana kompletna procedura za izmenu imena ulice. Ključni problem jeste onaj koji vam je verovatno i prvi upao u oči – Beograd sada ima Bulevar kralja Aleksandra (imenovan po kralju Aleksandru Obrenoviću), Bulevar kneza Aleksandra Karađorđevića i Bulevar kralja Aleksandra I Karađorđevića. Zabune, pogotovo u situaciji u kojoj većina građana još uvek nije ni svesna postojanja novoimenovanog bulevara, biće neminovne i teško da će ikada u potpunosti nestati”, naveli su tada na ovoj Fejsbuk stranici.

Osim greške da kralj Aleksandar I Karađorđević nema ulicu u Beogradu, Vučiću su zameri i greške oko istorijskih činjenica, počev od toga da je promašio i grad u kojem je Karađorđević ubijen u Francuskoj.

„Kada su ga ubili, ubili su ga u Parizu. On je to negde i predosećao. Vodio je mali deo obezbeđenja, verovao Francuzima, verovao svima, ali se već u svom Trebinjskom govoru, i kada je isplovio iz Dubrovnika, negde pomirio sa sudbinom. Znao je da se kuje zavera u kojoj su učestvovali Italijani, ustaše hrvatske, Mađari, Bugari, engleska služba i mnogi drugi, i komunisti, podrazumeva se, zajedno su sarađivali sa ustašama od početka na svemu tome“, rekao je Vučić na Pinku.

Ubrzo su na društvenim mrežama krenuli da ga ispravljaju. Tako je zamenik predsednika Stranke slobode i pravde (SSP) Borko Stefanović ukazao da je kralj Aleksandar ubijen u Marseju, a ne u Parizu.

„Isplovio je iz Zelenike u Boki a brod je bio ‘Dubrovnik’, a ne luka iz koje je isplovio, kako reče Vučić. Ulicu kralju Aleksandru Karađorđeviću je u Beogradu Šapić već dao (bivša Savska ulica). Izjava o ‘jednookom kralju u zemlji slepih’ je Erazma Roterdamskog, a ne Domanovićeva“, objasnio je Stefanović.

Kralj Aleksandar nije ubijen u Parizu već u Marseju. Ali na stranu verovatni lapsus, za mešanje britanske službe i komunista u to ubistvo ne postoji nikakv osnov, ni jedan dokument, uključujući i našu (jugoslovensku) službu bezbednosti to ne govori. Samo je kasnije Gebelsova… https://t.co/TLi3hARoSy

— Rodoljub Sabic (@RodoljubSabic) December 29, 2025

Advokatu Rodoljubu Šabiću od pomenutih Vučićevih grešaka još „zanimljivije“ je bilo povezivanje britanske službe i komunista u ubistvo kralja Aleksandra.

„Ne postoji ni jedan dokument, uključujući i našu službu bezbednosti, koji tome govori u prilog. Samo je Gebelsova propaganda kasnije insinuirala umešanost Britanaca ali čak ni ona nije pominjala komuniste“, napisao je Šabić na društvenoj mreži “X”, podsetivši da je kralj ubijen u akciji ustaša i VMRO, uz podršku Italije i Mađarske.

Istoričar Momčilo Pavlović: Politička pozadina atentata na kralja Aleksandra nikada nije raščišćena

Istoričar Momčilo Pavlović kaže za Danas da i učenici znaju da je kralj Aleksandra Karađorđević ubije u Marseju 9. oktobra 1934. godine, popodne, prilikom posete Francuskoj, a Pariz je bio druga destinacija gde bi mu bio priređen doček da nije ubijen.

„Kralj Aleksandar Karađorđević je ubijen u Marseju, neposredno posle pristanka broda na dok, gde ga je sačekao francuski ministar spoljnih poslova Luj Bartu i general Žorž. I dok su se vozili u tom otvorenom autu iznenada je iz publike istrčao jedan makedonski VMRO-vac, plaćenik Bugarin i popeo se na papučicu automobila gde je, navodno, imao je sakriven piuštolj u buketu cveća, i iz neposredne blizine pucao u kralja Aleksandra, generala Žorža i Luja Bartua, ali mu je cilj bio kralj Aleksandar. Posle sat, dva vremena kralj Aleksandar je preminuo u prefekturi, odnosno u njihovom lokalno predstavništvu, negde popodne kada je vest objavljena. To su istorijske činjenice”, navodi istoričar.

Na pitanje ko je bio povezan Pavlović kaže: „Ustaška organizacija na čelu sa Antom Pavilićem, koji je kasnije, u odsustvu, osuđen na smrt zbog tog atentata i bugarski plaćenik koji se predstavljao da je predstavnik makedonske organizacije VMRO, on je bio profesionalni ubica, „plaćenik“ i on je to izvršio a da je pritom i sam sasečen sabljom od pratnje koja je pratila automobil, gde su se domaćini vozili. On je tu ubijen i nikada nije došao svesti da objasni pozadinu tog atentata“.

Politička pozadina atentata na kralja Aleksandra, kako kaže istoričar Pavlović, nikada nije raščišćena.

„Tragovi su vodili do Musolinija, do Italije koja je obučavala ustaše i imala kampove i nikada nije Ante Pavelić izručen Jugoslaviji, nego je tek aprila meseca došao jednim kamionom kada je proglašena NDH i postao poglavnik. Dakle, na tlu Mađarske su se obučavale ustaše, imali su kamp u Janka Pusti, tako se zvalo to mesto, gde su obučavani za terorističke akcije. Drugo, govorilo se da je Hitler, odnosno nemački nacizam da su imali planove da uklone Aleksandra. Kasnije se pojavila teza da je čak i sovjetska obaveštajna služba umešana u ubistvo kralja Aleksandra. Kralj Aleksandar nikada nije priznao Crvenu revoluciju u Sovjetskom savezu. Dakle, politička pozadina atentata na kralja Aleksandra, odnosno učešće velikih sila nikada nije do kraja ni raščišćeno, niti istoriografski rekonstruisano. Naravno, sve su to hipoteze, ima puno različitih dokumenata, ali nema neposrednih dokaza”, ističe Pavlović.

Istoričar zaključuje da je kralj Aleksandar žrtva ustaškog plana, ustaške organizacije u saradnji sa bugarskim nacionalistima.