Vujošević je fenomen u kome je smeštena sva tajna

l Kako biste nekom svom prijatelju, koji nije imao prilike da boravi u Zagrebačkoj areni, opisali ovosezonski završni turnir Jadranskog prvenstva?

– Mislim da je organizacija fajnal-fora zaista dobra. Vodeći ljudi lige, ali i sam Zagreb, potrudili su se da se svi učesnici osećaju veoma prijatno. Zbog značaja turnira, kvalitet igara nije na visokom nivou. Svi su se podredili rezultatu, tako da je izostala atraktivna igra sa izrazitim primesama kreativnosti. Mada je Hemofarm jedini tim koji u srpskoj domaćoj košarci može da parira Partizanu, bilo je očigledno da jednostavno ne mogu da prelome meč u svoju korist. Slikovito rečeno, kada bi u sezoni ove dve ekipe odigrale deset utakmica, crno-beli bi sigurno dobili osam, a Vrščani dva meča.

l Iako je košarka kolektivna igra, kome biste prvo čestitali iz sastava srpskog šampiona na ovosezonskim rezultatima?

– Bez ikakve sumnje Dušku Vujoševiću. On je fenomen za sebe u kome je smeštena sva tajna. Gotovo je neverovatno kako svake sezone uspeva da uklopi sve kockice u jedan izvanredan mozaik. Uzmimo na primer Lorensa Robertsa i njegove prošlosezonske partije u Crvenoj zvezdi, odnosno ovogodišnje u Partizanu. Većina trenera bi rekla da su to dva različita igrača. Vujošević je oplemenio njegovu igru, učinio je smislenijom na parketu. Zanimljivo je da svi košarkaši bez pogovora ispunjavaju i poštuju sve njegove zahteve. Ako se to, u neku ruku, očekuje od domaćih košarkaša, pravi je raritet da stranci usvajaju njegove, ne samo sportske, već i socijalne norme ponašanja.

l Osim navedenih impresija, šta vas još fascinira kada je reč o trenerskoj filozofiji Duška Vujoševića?

– Spremnost da svoje shvatanje košarke sprovede u delo, bez obzira na brojne poteškoće. Evo recimo u polufinalu Jadranske lige protiv Hemofarma, on je u momentima kada se „lomio“ rezultat ubacio u igru Aleksandra Mitrovića i Branislava Đekića, čime im je omogućio da na najtežim mečevima stiču neophodno iskustvo.

l Kao neko ko je bio član najbolje generacije u istoriji Cibone, koja je sredinom osamdesetih godina dva puta zaredom bila prvak Evrope, da li biste sa tadašnjim shvatanjem košarke mogli i danas da budete podjednako uspešan igrač?

– Uh, teško pitanje. Mi smo se u to vreme igrali košarke, živeli smo za nju i novac nas nije baš previše zanimao. U to doba jednostavno nisi mogao da budeš uspešan košarkaš, ako ti je nedostajao talenat. Morao si da budeš maštovit, kreativan, mudar, vickast, što bi vi rekli šmeker u pozitivnom smislu. Danas je to drugačije. Trenutno imate masu fizičkih grdosija koji nemaju preterani talenat, a o mašti da i ne govorimo. Oni striktno na osnovu snage dominiraju na parketu i sport, tačnije košarku, isključivo shvataju kao posao, što mi se nikako ne sviđa.

l Znači li to da je Partizan u izvesnom smislu raritet u evropskoj košarci?

– Može se tako reći. Crno-beli su osvežili košarku na Starom kontinentu i sigurno su naterali mnoge trenere da se zamisle i zapitaju. Voleo bih da na fajnal-foru Evrolige ostanu što duže. Ubeđen sam da nisu rekli završnu reč i da će puno namučiti Olimpijakos – zaključio je Aleksandar Petrović.

NLB liga u „evropskim očima“

– Činjenica da će Hemofarm i Budućnost naredne sezone učestvovati u kvalifikacijama za Evroligu na osnovu plasmana u NLB prvenstvu, jasno ukazuje da Evropa sve više shvata njen značaj. Uticaj Jadranskog prvenstva se sve više povećava i više niko nema prava da osporava njen kvalitet – rekao je Petrović.

Uželeo sam se posla

Nakon poslednje epizode u Zadru, odlučio sam da se odmorim do kraja sezone. Sin mi živi u Americi, tako da sam u par navrata, u dužem periodu, boravio kod njega. Iskren da budem, uželeo sam se posla, ali je trenutno prerano pričati o nekom angažmanu – naveo je proslavljeni košarkaš.