Za Karađorđevu ulicu 26 miliona dinara

„Tenderska procedura za izbor izvođača radova na rekonstrukciji glavne gradske ulice započeće uskoro, a osim kvaliteta i cene, jedan od glavnih kriterijuma za izbor ponuđača biće i rok za završetak radova, a planirano je da se investicija realizuje do kraja ove građevinske sezone. Ovaj projekat spada u prioritete, jer je veoma značajno da konačno dobijemo funkcionalnu i uređenu glavnu ulicu, kao i parking mesta, gradski park i sređene i oplemenjene javne površine, jer je to preduslov da postanemo značajna destininacija na turističkoj mapi ovog dela Srbije“, dodaje Todorović.

Kakva je sudbina ostalih projekata sa kojima ste konkurisali prema NIP, kao što su nastavak izgradnje fekalne kanalizacije na Zlataru, koronarne jedinice, zgrade i dvorišta osnovne škole, sistema za osnežavanje ski-staze?

– Sredstva za ove investicije potražićemo od drugih resornih ministarstava i fondova, kao što smo to radili i u predhodnom periodu. Lično, kao predsednik novovaroškog ogranka G 17 plus, moram istaći odličnu saradnju sa resorima koje pokrivaju funkcioneri naše partije, a nadam se da će nam značajnu podršku pružiti i u budućnosti.

Ako se, međutim, zna da i sama Vlada Republike Srbije i njena ministarstva najavljuju budžetsku štednju, a i da je sve manje novca u opštinskoj kasi, iz kojih će sredstava biti finansirani programi iz novog investicionog ciklusa ?

– U uslovima kada se smanjuju transferi sa republičkog nivoa, većina opština se odlučila na povećanje poreza u svojoj nadležnosti, kako bi se nadomestio manjak u budžetu. Svesni smo lošeg ekonomskog stanja i ambijenta u kome se nalaze privrednici, kao i ostali građani. Činimo sve da u tom smislu opterećenje bude što manje i usklađivanje je praktično samo na nivou inflacije. Podsećam da smo jedna od retkih opština koja ne naplaćuje takse na gradsko građevinsko zemljište, a to bi trebalo da bude i jedan od značajnijih izvora lokalnih prihoda. Ali, to, ipak, ne sme da zaustavi planirani nivo investicija, a da bi se to osvarilo, vršićemo konstanti pritisak na republičke izvore finansiranja.

Kakve su šanse da naše opština značajnija sredstva povuče od stranih donatora i šta je bilo sa projektima sa kojima se konkurisalo prema IPA fondovima?

– Da bi se pristupilo predpristupnim fondovima EU, mora se dobro poznavati evropska politika plasiranja sredstava kroz njihove programe. Te donacije se više ne ostvaruju na osnovu direktne podrške u novcu ili opremi, već se ta pomoć svodi na nivo tehničke podrške – izrada studija, programa, planova, projekata, kao i podizanje kapaciteta potencijalnih učesnika u projektima. Opštine koje u tom smislu ne budu spremne, neće imati nikakve šanse za povlačenje novca za infrastrukturne programe. Mi smo već u ovom trenutku, prema spremnoj dokumentaciji i evropski priznatoj SLAP bazi, spremni za investicije u vrednosti od 10 miliona evra. Naša opština je trenutno u aplikativnom i pripremnom procesu za više programa, kao što su Exchange 3, RSEDP ( regionalni projekat poboljšanja proizvodnje i prerade voća u Zlatiborskom okrugu), Razvoja turizma u saradnji sa italijanskom regijom Emilia Romagna i realizacija pripreme programa u EU formatu koje finansira Vlada Slovenije. Pokušaćemo da utičemo i na novog donatora koji će naslediti program PRO 2 da jedan deo projekata ne bude samo na nivou tehničke pomoći.

Istakli ste nedavno da su puštanjem u rad žičare i ski- staze Briježđa stvoreni preduslovi za proširenje hotelskih kapaciteta. Ima li zainteresovanih ulagača i šta opština još planira da uradi na polju turizma ?

– Interesovanje postoji. Završetkom staze i žičare, izgradnjom dela kanalizacije i izradom detaljnih urbanističkih projekata, stvorili smo uslove za investiranje u hotelsko-apartmanske sadržaje na najboljim lokacijama na Zlataru. Uveren sam da ćemo od vlasnika zemljišta JP „Srbijašuma“ i Direkcije za imovinu dobiti saglasnost za gradnju planiranih turističko-ugostiteljskih objekata. Svakako da ćemo i intezivirati aktivnosti na planu nastavka izgradnje infrastrukture i pratećih sadržaja na planini Zlatar.

Opština Nova Varoš ima skoro tri hiljade nezaposlenih, privreda je na „kolenima“, a karakteristična je i slabašna privatna inicijativa. Ima li šanse za izgradnju novih proizvodnih kapaciteta i otvaranje radnih mesta. Šta gradska vlast može da učini na tom planu ?

– Nova Varoš je u procesu privatizacije veoma loše prošla. Najveći deo preduzeća dobio je vlasnike koji nisu sposobni da nastave proizvodnju ili je njen obim drastično smanjen, te su mnogi radnici ostali bez posla. Naša šansa je u razvoju malih i srednjih preduzeća, posebno u domenu usluga, sa značajnim učešćem proizvodnje lokalnih brendova. Zato opština planira da preduzećima koja nameravaju da obnove proizvodnju pruži maksimalnu podršku kroz kredite koje Vlada usmerava ka nerazvijenim područjima, kao i kroz subvencije u segmentu samozapošljavanja i pokretanja sopstvenog biznisa, kroz različite konkurse Nacionalne služne za zapošljavanje. Značajno je u tom smislu pomenuti dve nove uredbe Vlade Republike Srbije i to prva o uslovima za podsticaj i razvoj preduzeća i preduzetništva -krediti za izgradnju, rekonstrukciju, modernizaciju i nabavku opreme i trajnih obrtnih sredstava, i druga o uslovima za ulaganje u radno intezivne grane prerađivačke industrije . Uvideli smo da problem naše opštine jeste i nedostatak prostora za obavljanje proizvodnih delatnosti, tako da trenutno radimo i na planskom definisanju nekoliko lokacija za industrijske parkove, uz sva ograničenja koja nam postavljaju ekološki zahtevi. n

O inicijativi naprednjaka

– Razumem motive opozicionih stranaka da pokreću inicijative smene aktuelne lokalne vlasti, kao akcije koja će im u političkoj borbi pomoći da poprave rejting. I G 17 plus je učestvovao u sličnim aktivnostima, ali je razlika u tome što smo mi za svoju inicijativu imali zakonski okvir, a SNS to nema. Potrebno je dobro proceniti da li takve inicijative u budućnosti mogu imati kontra efekat. Najmerodavnija je, svakako, skupštinska većina, koju opštinska vlast u ovom trenutku evidentno ima. Ovakve kampanje opozicije su nam, ipak, podsticaj da još napornije radimo kako bi rezultati na kraju mandata ove vlasti bili što vidljiviji, kaže Nenad Todorović o zahtevu lokalnog ogranka SNS za raspisivanje referenduma za prevremene opštinske izbore.