Za Karađorđevu ulicu još 40 miliona dinara

Prva faza radova na potezu od Vignjeva do Ristića sokaka, u dužini od oko 400 metara, privodi se kraju i samo od vremenskih uslova zavisi kada će užički putari završiti ovaj kapitalni infrastrukturni poduhvat, ističe Nenad Todorović, zamenik predsednika opštine Nova Varoš .

Zašto se prva faza radova na Karađorđevoj ne odvija planiranom dinamikom?

– Posao nije odrađen u predviđenom roku isključivo zbog kašnjenja u tenderskoj proceduri, na koju opština nije mogla da utiče i koja je u direktnoj ingerenciji resornog ministarstva. Ono što je, međutim, važno je da je ova investicija u završnoj fazi i da ni na koji način neće ugroziti nastavak projekta, čija će ukupna vrednost dostići cifru od oko 80 miliona dinara.

Opozicija gradskoj vlasti zamera da se iz „kase“ NIP-a mogla izboriti za značajniju finansijsku podršku, kako lane, tako i ove godine.

– U poslednje dve godine iz Ministarstva za Nacionalni investicioni plan opština Nova Varoš izborila se za više od 60 miliona dinara. Iz budžeta NIP-a za 2011. za finansiranje lokalnih infrastrukturnih projekata opredeljeno je ukupno oko 500 miliona dinara, od kojih je naša opština dobila 40. Mislim da ovaj podatak dovoljno ilustruje činjenicu zašto je ovdašnje opštinsko rukovodstvo zadovoljno novčanom podrškom koju smo dobili od Ministarstva za NIP. Projekat druge faze rekonstrukcije nije , inače, jedini sa kojim smo konkurisali ka NIP-u. Bilo je dvadesetak, a apliciraćemo i za dodatna sredstva kojim bi eventualno finansirali projekte izrade tehničke dokumentacije.

Šta građani novovaroške opštine još mogu očekivati od novog investicionog ciklusa i šta će biti prioriteti u radu lokalne samouprave u nastupajućem periodu?

– Osim nastavka na realizaciji brojnih projekata u oblasti putne infrastrukture, izgradnje objekata u segmentu vodovoda i kanalizacije u gradu, rubnim područjima i po selima, završetka ski staze Briježđa i investiranja u sistem za osnežavanje kako bi žičara bila spremna da početak naredne zimske sezone, početka druge faze radova na izgradnji sanitarne deponije Banjica i njeno puštanje u funkciju sredinom 2012. godine, opština i njeno rukovodstvo će se maksimalno angažovati na privlačenju investitora. Intezivirali smo pregovore sa potencijalnim ulagačima, ali je još uvek rano da govorimo o njihovom ishodu.

Vi ste u više navrata isticali da je gradska vlast dužna da učini sve kako bi stvorila pozitivan privredni ambijent i uslove za investiranje. Smatrate li da je lokalna vlast dovoljno učinila na tom polju u protekle dve i po godine?

– Smatram da se možemo pohvaliti izvanrednim rezultatima kada je u pitanju izrada planskih akata i strateških dokumenata, dosta je urađeno i u segmentu unapređenja infrastrukture, posebno putne mreže ( samo tokom prošle godine asfaltirano je više od 50 kilometara lokalnih saobraćajnica), kao i stvaranja preduslova za razvoj turizma, njegove promocije, brendiranja autenčnih zlatarskih proizvoda, a u skladu sa mogućnostima, pokušali smo i da pomognemo socijalno ugroženim kategorijama, jer smo itekako svesni teške ekonomske situacije sa kojom se suočava veliki broj naših građana. Kroz različite subvencije posredstvom Nacionalne službe za zapošljavanje, trudili smo se i da ublažimo problem nezaposlenosti, koji je, ipak, dominantan i najveći izazov sa kojima se suočava vlast na svim nivoima. Lokalnom poreskom politikom učinili smo sve da i da podstaknemo razvoj posustale privrede, pre svega time što se, za razliku od mnogih drugih opština u Srbiji, ipak, nismo odlučili za povećanje poreza u svojoj nadležnosti, kako bi, zbog smanjenog tranfera iz republike, nadomestili manjak u gradskom budžetu. Ono što nam je, međutim, najveće ograničenje jeste činjenica da kao opština ne posedujemo imovinu , koju bi mogli planski da obradimo, infrastrukturno dovedemo u pristojno stanje i kao takvu celinu ponudimo investitoru.

Da li se, ipak, bez obzira na sva ograničenja, u bliskoj budućnosti mogu očekivati novi proizvodni kapaciteti i otvaranje novih radnih mesta i ima li šanse da se ponovo uposli Inova, Trikotaža, da ožive seoski pogoni u Jasenovu i Božetićima?

– Kao i mnoge druge opštine, Nova Varoš je u procesu privatizacije loše prošla. Najveći deo preduzeća dobio je vlasnike koji nisu bili sposobni da pokrenu proizvodnju ili je njen obim drastično smanjen te su mnogi radnici ostali bez posla. Mi smo u opštini prepoznali da je naša šansa u razvoju malih i srednjih preduzeća, posebno u domenu usluga, sa značajnim učešćem proizvodnje lokalnih brendova. Zato je opština pružala pomoć preduzećima koja su ulagala napore na obnove i unaprede proizvodnju i to posredujući za dobijanje povoljnih kreditnih aranžmana koje je Vlada usmeravala ka nedovoljno razvijenim područjima, kao i kroz subvencije u segmentu samozapošljavanja i pokretanja sopstvenog biznisa, a u okviru različitih programa Nacionalne službe za zapošljavanje. Izdvojio bih posredništvo u odobravanju kredita iz Fonda za razvoj za projekat proizvodnje mreže za protivgradnu zaštitu za „Zlatarplast“. Iznos kredita dostiže cifru od oko dva miliona evra i predstavlja više od 50 odsto odobrenih sredstava iz ovih izvora za čitavo područje Zlatiborskog okruga. Uradili smo još mnogo toga, sa intencijom da nam to bude prioritet i u budućnosti. Ali, i tu kao opština imamo velikih ograničenja, koja se pre svega odnose na nepostojanje adekvatnih zakonskih rešenja u domenu poreske politike na republičkom nivou. To praktično znači da bi zakonski stvari trebalo postaviti tako da svaki vlasnik kada kupi preduzeće ili neki drugi privredni objekat, bude u obavezi da u njemu i pokrene proizvodnju, a ne da bi se kupovina svela na preprodaju imovine.

Turizam je naša šansa

Kada ste stupili na dužnost zamenika predsednika opštine, najavili ste da bi već krajem 2009. godine mogli biti raspisani tenderi za ulaganje u oblast turizma, pre svega u segmentu izgradnje novih hotelskih kapaciteta. Stiče se utisak da na tom polju niste baš odmakli.

– Podsećam da smo u oblasti turizma faktički krenuli od nule. Istinita je tvrdnja mnogih da se o turizmu decenijama samo pričalo, a gotovo ništa nije uradilo. Opština je uspela da, u relativno kratkom roku, izradi i donese sve strateški važne planske akte i dokumente i unapredi infrastrukturu, posebno u turističkoj zoni Zlatara, što su preduslovi da uopšte razgovaramo sa potencijalnim ulagačima u ovoj oblasti. Ne može se ni zanemariti činjenica da je politikom subvencija i „agresivnijom“ promocijom novovaroškog kraja, opština Nova Varoš sada, ipak, u situaciji da turistima u privatnom smeštaju ponudi oko 600 kreveta u kategorizovanim domaćinstvima u kojima je kvalitet usluge na zavidnom nivou. Sada ponovo dolazimo do pojma suštinske decentralizacije, jer i ovde imamo tu vrstu ograničenja da naša opština nema mehanizme kako da evidentira svakog gosta, naplati boravišnu taksu i ubira prihode. Osim toga, neprecizna statistika o broju turista koji su obišli novovaroški kraj, nepovoljan je signal i investitorima, koji mogu doći do pogrešnog zaključka da ovaj prostor nije turistički atraktivan. Uostalom, kada je turizam u pitanju, ekonomska kriza je uzela svoj „danak“ i najviše pogodila ovaj segment privrede, te ni Nova Varoš nije izuzetak u tom pogledu. Mi se, ipak, nadamo da će skijalište „Briježđa“ bitno promeniti stvari na bolje i da će njeno puštanje u funkciju upotpuniti turističku ponudu i privući investitore. Ako je to pošlo za rukom našim komšijama na Zlatiboru, zašto ne bi i nama.