Za nadu ne moraš da čekaš u redu

Zahtev za vizu podrazumeva prikupljanje gomile dokumenata, dugotrajno čekanje na odgovor i nervozu jer je vrlo realna mogućnost da se i pored svega – viza ne dobije. Potpuno je apsurdno da Evropska unija, s jedne strane obećava integraciju čitavog Zapadnog Balkana i evropsku budućnost, a s druge strane, otežava građanima tog regiona da uopšte dođu do neke države EU i lično se uvere kako EU izgleda, piše u komentaru na sajtu Evropske inicijative za stabilnost (ESI).

Ova međunarodna nevladina grupa, u izveštaju koji se bavi teškoćama ljudi Zapadnog Balkana u dobijanju šengen viza, podseća da u svemu tome ima i diskriminacije. Tako državljani Hrvatske mogu slobodno da putuju u zemlje EU bez viza, dok građani iz država poput Makedonije ili Albanije, koje zvanično imaju status kandidata za članstvo u EU, to ne mogu. Isto važi i za bosanske Hrvate, koji obično imaju dva pasoša. Na osnovu onog hrvatskog oni mogu da putuju po EU bez viza, dok njihove komšije koje imaju samo bosanski pasoš to ne mogu. Takođe, EU je ukinula vizna ograničenja Bugarskoj još 2001. godine, mnogo pre nego što je ta država ušla u Uniju. Taj princip, međutim, danas ne važi za neke druge balkanske države.

Oni koji u EU najviše zagovaraju održavanje sadašnjeg statusa kvo jesu ministri unutrašnjih poslova jer smatraju da bi ukidanje ograničenja moglo da utiče na ekspanziju organizovanog kriminala, migraciju ilegalnih radnika i krijumčarenje droge. Poslednji izveštaj Kancelarije UN za suzbijanje narkotika i kriminala pokazuje, međutim, da je takva stereotipna slika o Zapadnom Balkanu odavno stvar prošlosti. U izveštaju se navodi da je u regionu Balkana stopa ubistava, pljački, silovanja i drugih teških krivičnih dela, čak niža nego u Zapadnoj Evropi. I trgovina drogom, oružjem i ljudima opada u odnosu na raniji period, mada je Balkan i dalje tranzitna zona za puteve heroina ka Zapadu.

Ukidanje viza za državljane zemalja Zapadnog Balkana promovisano je kao prioritet slovenačkog predsedavanja EU, u prvoj polovini 2008. godine. Evropska komisija je 5. juna pokrenula pregovore sa svim zemljama regiona, a sačinjen je i spisak uslova za svaku od tih zemalja pojedinačno. Ti uslovi, pored niza tehničkih detalja koji se odnose na funkcionisanje graničnih prelaza i izdavanje biometrijskih pasoša, podrazumevaju i angažman u borbi protiv organizovanog kriminala, terorizma i korupcije, kao i saradnju sudskih vlasti i zaštitu prava manjina. Prema proceduri, kada zemlje Zapadnog Balkana budu ispunile sve potrebne uslove, Komisija će zvanično predložiti ukidanje viznih ograničenja.

Ne dele, ipak, svi u Evropskoj komisiji optimističan stav kada je u pitanju ukidanje viza za region Zapadnog Balkana. Tako jedan broj evropskih komesara smatra da je i previše optimistično očekivati ukidanje viza u kratkom vremenskom roku. U tom procepu između različitih struja unutar EU, ali i očekivanja od vlada država regiona da učine više u pravcu ukidanja viza, običnim građanima ostaje samo da se i dalje nadaju da će put ka nekoj od zemalja EU uskoro biti moguć samo uz pasoš.

Najteže Makedoncima

Statistika pokazuje da najviše problema sa dobijanjem viza imaju državljani Makedonije. Čak 80 odsto zahteva za francusku vizu koje su prošle godine Makedonci podneli – odbijeno je. U istom periodu odbijeno je i oko 72 odsto zahteva za italijansku vizu. U toj statistici Srbija je među najbolje rangiranim zemljama regiona, sa najmanjim procentom odbijenih zahteva. Tako je srpskim državljanima prošle godine odbijeno samo dva odsto zahteva za italijansku vizu, dok je najviše odbijenih zahteva bilo za nemačku vizu – devet odsto.