Na jugu Srbije većina opština nema uređene deponije za iznošenje smeća. Najveći problemi su prisutni u Bujanovcu, Preševu, Trgovištu. Divljih deponija ima i na području centralne opštine Pčinjskog okruga, Vranju, koje jedino na jugoistoku Srbije ima ekološku deponiju Meteris.
Međutim, poslednji podaci govore da je njen kapacitet popunjen sa 70 procenata od njenog otvaranja pre desetak godina. Deponija koja je urađena u skladu sa evropskim ekološkim standardima dosad je prihvatala smeće sa teritorije grada. Projektovana je da bude regionalni ekološki centar za smeće, ali ti planovi će biti realizovani u naredne dve godine. Direktor JP „Komrad“ Dejan Ilić, pod čijom ingerencijom je i Meteris, najavljuje podršku Nemačke KFW banke u modernizaciju ovog objekata.
– Upravni odbor banke, sa kojim već sarađuje vranjski Vodovod, odobrio je sredstva od 3,5 miliona evra koja će biti utrošena za gradnju dodatnog reciklažnog centra na Meterisu. Na ovaj način počinjemo realizaciju druge razvojne faze koja bi objekat deponije učinila po kapacitetima za prihvat i reciklažu smeća regionalnom, ali i profitabilnom, pojašnjava Ilić za Vranje Danas.
Gradska uprava je sa projektom proširenja kapaciteta Meterisa, koji je urađen uz podršku Švajcarskog programa pomoći EU Progres, aplicirala kod KWF banke za sredstva. Pored 3,5 miliona evra stranog novca, u dodatnom povećanju kapaciteta ovog objekta finansijski će participirati i gradski budžet, kao i Komrad. Kada je Meteris projektovan, period „punjenja“ procenjivan je na tridesetak godina. U skladu sa povećanjem broja stanovnika u gradskom jezgru Vranja i povećanja količina smeća, taj rok je smanjen. Ukoliko ne bi došlo do ulaganja, Meteris bi za pet godina mogao da bude potpuno devastiran. Ovako vek korišćenja biće proširen novom investicijom.
Ovaj projekat je sličan povoljnom kreditu koji je JP Vodovod u Vranju dobio za zamenu vodovodne mreže u gradu i izgradnju Fabrike za prečišćavanje otpadnih voda. Nakon potpisivanja ugovora počeće i realizacija projekta, koji bi trebalo da bude okončan do 2017. godine.
I dalje divlje deponije
Na bar dvadesetak lokacija na širem području Vranje postoje divlje deponije. U seoskim mesnim zajednicama na obodu grada postoje kontejneri, ali i dalje ide teško sa naplatom ove vrste troškova, pa mnogi građani i dalje otpad odlažu gde stignu, a često ga bacaju i u Južnu Moravu, zbog čega je bila i pokrenuta akcija „Tužna Morava“, koja je skrenula pažnju da je neophodno čuvati ovu reku od ljudskog, a manje privrednog zagađenja.
Aleksandrovac na „stend baju“
Nakon, po opštoj oceni javnosti, neuspele revitalizacije veštačkog Aleksandrovačkog jezera koje je nekada bilo omiljeno izletište Vranjanaca, gde i danas dominiraju tabele o zabrani kupanja, malo ko sada ima para da ovaj projekat vrati u ekološku normalu. Iako je u revitalizaciju do 2012. godine uloženo pedesetak miliona, procene govore da je neophodno čak pola miliona evra da se uradi potpuno privredi namenjeno jezero na desetak kilometara od Vranja.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
