Nakon što je prva revitalizacija Aleksandrovačkog jezera doživela neuspeh iako je u ceo projekat uloženo prema zvaničnim podacima oko 25 miliona dinara iz državne kase, gradska uprava u Vranju sada se našla pred izazovom kako obezbediti sredstva za još jednu akciju spašavanja ovog nekada poznatog izletišta Vranjanaca.
– Monitoring i analize vode iz jezera pokazuju da postoje modrozelene alge koje kada dođe do izjednačavanja temperature vode i vazduha ispuštaju toksične materije koje vodu čine opasnom po zdravlje ljudi i živog sveta – upozorava zamenica gradonačelnika Vranja Bojana Veličkov.
Novi projekat revitalizacije Aleksandrovačkog jezera je u izradi, a kada će početi sa konkretnim radovima koji podrazumevaju ispuštanje zatrovane vode, sanaciju prostora jezera, te obezbeđenje stalnog dotoka sveže vode ponajmanje zavisi od gradskih vlasti u Vranju.
– Izvesno je da je projekat skup. Mi para u budžetu za njegovu realizaciju nemamo, pa očekujemo da kroz razgovore sa predstavnicima Ministarstva energetike, razvoja i ekologije pronađemo modus da rešimo ovaj nemali problem – kategorična je Veličkova.
Grad Vranje je iz sopstvenih sredstava do sada u saradnji sa Prirodnom matematičkim fakultetom iz Kragujevca i Institutom „Jaroslav Černi“ iz Beograda radio kompletan monitoring ekosistema u jezeru. Rađene su vrlo skupe analize u Novom Sadu, ali i Holandiji koje su pokazale da je neophodna još jedna kompletna sanacija ukoliko se želi da Aleksandrovačko jezero ponovo bude bezbedno za kupače i živi svet u njemu.
Nezvanične procene govore da je za čitav projekat potrebno blizu pola miliona evra, što će u aktuelnoj ekonomskoj situaciji biti teško obezbediti i ukoliko dođe do podrške nadležnog državnog ministarstva.
Prvu revitalizaciju Aleksandrovačkog jezera, koja se pokazala neadekvatnom, uradila je prethodna gradska vlast, a ceo projekat bio je pod ingerencijom vranjskih demokrata i Ministarstva ekologije, koje je i obezbedilo sredstva. Voda je bila ispuštena iz jezera, ali je očigledno loše urađena sanacija jezerskog terena, pa je nakon novog akumuliranja vode došlo do pojave modrozelenih algi.
U poslednje dve godine na jezeru je zvanično zabranjeno kupanje, o čemu postoje i table, a odustalo se i od uređenja pešačkih staza i redovnog održavanja zelenila oko površine vode koje je u potpuno zapuštenom stanju.
– Mi ovaj problem nismo zanemarili. Očekujemo razgovore u Ministarstvu, nakon čega ćemo znati sa kojih pozicija možemo da krenemo u rešavanje ovog problema, za šta će nam trebati dosta vremena, a i još više para – zaključuje zamenica gradonačelnika Vranja.
Inače ovaj problem je bio predmet političkih razmirica između naprednjaka i demokrata koje su sada u opoziciji u lokalnoj vlasti. Protiv direktorice Zavoda za javno zdravlje u Vranju dr Eržike Antić zamenica gradonačelnika podnela je i krivičnu prijavu smatrajući da postoji njena odgovornost za neadekvatno izveštavanje o stanju kvaliteta vode u jezeru, što je i dalje u nadležnosti ove institucije. Demokrate su pak u više navrata odbijali krivicu za loše urađeni projekat revitalizacije, navodeći da su u ceo posao ušli sa najčasnijim namerama, ali da je došlo do neočekivane pojave toksičnih algi. Građani ne veruju u skoru realizaciju ovog projekta, pa je poprilično zamro i život u vikend-naselju u blizini jezera, a zatvoren je i restoran jer nema gostiju. Aleksandrovačko jezero je urađeno kao veštačko sredinom sedamdesetih godina prošlog veka i bilo je namenjeno za navodnjavanje voćarskih plantaža nekadašnjeg Poljoprodukta, a vremenom je postalo mini turistički simbol Vranja, naročito u letnjem periodu, jer se nalazi na samo sedam kilometara od centra grada.
Alarm
Kako je saopštila „Zelena mreža“ za Pčinjski okrug, situacija na jezeru je ponovo alarmantna, te je apelovano na lokalno stanovništvo iz Aleksandrovca i Kupininca da vodu ne koriste ni kao tehničku, a ribolovce da ne pecaju jer su ribe takođe zagađene iako je riblji fond desetkovan.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
