Svedok optužbe na suđenju Radovanu Karadžiću Dejvid Frejzer izjavio je juče u Hagu da je Vojska Republike Srpske 1994-95. godine podvrgavala Sarajevo neselektivnoj i preteranoj artiljerijskoj i snajperskoj vatri.
– Cilj opsade bio je vojni pritisak na grad, a ne zauzimanje. Pritisak je sprovođen artiljerijskim i snajperskim napadima, ograničavanjem slobode kretanja i humanitarnih isporuka – rekao je kanadski general.
Dejvid Frejzer je od aprila 1994. do maja 1995. godine bio vojni pomoćnik komandanta Unprofora u Sektoru Sarajevo. Kako je rekao, artiljerijsko gađanje Sarajeva sa položaja Vojske Republike Srpske bilo je „neselektivno“ i često usmereno „na područja gde nije bilo vojnih ciljeva“.
– Takođe, VRS je nesrazmernom silom odgovarala na provokacije Muslimana. Na nekoliko minobacačkih granata ispaljenih na Lukavicu – na primer, odgovorila bi snažnim baražom po gradu. izjavio je Frejzer.
Profesionalni snajperisti VRS, ukazao je svedok, nisu pravili razliku između vojnika i civila, a u napadima na Sarajevo korišćene su i modifikovane avio-bombe koje zbog nepreciznosti nisu imale vojnu svrhu. On je nazvao „očigledno nezakonitim“ naređenje komandanta Sarajevsko-romanijskog korpusa VRS Dragomira Miloševića s početka aprila 1994. da se tim bombama gađaju ciljevi na kojima će biti izazvana „najveća materijalna i ljudska šteta“.
Muslimani pucali na svoj narod
Dejvid Frejzer rekao je da je bilo slučajeva da su muslimanske snage iz snajpera gađale muslimanske civile, uključujući decu, kako bi za to bili okrivljeni Srbi. „Muslimani su bili odgovorni za gađanje svojih civila i mi smo uložili zbog toga protest“ vlastima u Sarajevu, rekao je Frejzer i dodao da je informaciju o muslimanskim napadima na decu čuo od vojnika UN. Tanjug
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
