„Za terasu nismo dobili poziv“: Zlatni vaterpolisti bez dočeka ispred Skupštine – da li je Ćacilend razlog?

Prvenstvo se održavalo u Beogradskoj areni od 10. do 25. januara, a na turniru je učestvovalo 16 evropskih reprezentacija.

Sportski duh je vladao u Areni, ali je ispred Skupšine slavlje izostalo.

Pretpostavke su brojne, od toga da se u zimskom periodu svečani doček ređe priređuje, do navoda da naši „zlatni momci“ nisu doputovali iz drugih država da bi im doček priredili.

Tu je naravno i prepreka u vidu šatorskog naselja tkz „Ćacilenda“, tačnije njegovi ostaci u Pionirskom parku, koji stoički opstaju, te ispred Skupštine nije baš najjednostavnije organizivati bilo šta što uključuje velike građanske mase.

Ipak, razlog za slavlje imamo, iako inicijativa nadležnih nedostaje. Zašto naši vaterposlisti nisu, prema zasluzi i kako to običaj nalaže, mahali narodu sa balkona Starog dvora, pitali smo Danasove sagovornike.

Izvršni direktor Vaterpolo saveza Srbije Đorđe Đorđević kaže za Danas da poziv „za terasu“ nisu dobili.

– Odazvali smo se kao i uvek svakom pozivu, juče smo bili gosti Predsednika Srbije i Patrijarha, gostovali na svim medijima koji su nas kontaktirali. Za terasu nismo dobili poziv, toliko mogu da vas informisem – kaže Đorđević.

Sportski komentator Smiljan Banjac kaže za Danas da je dovoljno paradoksalno to, što aktuelni (a nevidljivi) gradonačelnik Beograda, koji je nekada bio najbolji vaterpolista sveta, nije gledao nijednu utakmicu uživo, kao da se boji (a boji) se reakcije gledalaca i sportske javnosti u Beogradu, koji je devastirao.

– Sasvim je dakle očekivano da nikome nije palo na pamet da napravi tradicionalni doček šampionima ispred Starog dvora ili Skupštine. Prijem kod neprikosnovenog i sveznajućeg vladara je valjda najveća čast. Imajući u vidu da smo do skora bili maltretirani od vlasti šatorskim naseljem i njegovim „stanovnicima“, kojima je jedini sport kojim su se bavili bežanje od policije posle razbojništva – ovakvo ponašanje je logično – uviđa Banjac.

Vaterpolisti i svi budući šampioni, kaže on, moraće da sačekaju neku novu, demokratsku vlast koja se neće plašiti okupljanja građana koji žele da proslave sportski uspeh sa svojim idolima.

– Rekao bih da je sramotno ignorisanje ovakvih manifestacija sportskog karaktera, ali ti (ne)ljudi za reč sramota nisu čuli. Niti su vaspitani da bi je razumeli. A ponajmanje se izvinili – kaže Banjac za naš list.

Danas je tim povodom poslao i upit Gradu Beogradu, sa pitanjem zašto doček ispred Skupštine grada Beograda nije organizovan za naše vaterpoliste, ali odgovor do zaključenja ovog broja nismo dobili.

Pregled zimskih sportskih dočeka

Kako u javnosti postoji i viđenje da se tokom zime doček ne organizuje, podsetimo na samo neke od dočeka naših proslavljenih spotista u tom periodu.

U februaru 2008. organizovan je doček Novaka Đokovića posle osvojenog prvog grend slema, na Australian openu u Melburnu.

U decembru 2010. kada su naši teniseri osvojili Dejvis kup, i postali prvaci sveta u tenisu, prvi put u istoriji tog sporta, takođe je organizovan doček.

Doček vaterpolisata organizovan je u januru 2012. kada su osvojil zlato na EP u Holandiji pobedivši u finalu Crnu Goru. Takođe, iste godine dočekani su i rukometaši, koji su osvojili srebro na EP, čiji je domaćin bila Srbija.

U decembru 2013. organizovan je doček rukometašica koje su osvojile srebro na Svetskom prvenstvu, koje se te godine održalo u Srbiji. Prvakinje su bile Brazilke.