Za većinu u Bundestagu u igri sve kombinacije

Vladajuća koalicija ima veće šanse za pobedu ukoliko liberali pređu cenzus, s obzirom na to da CDU/CSU podržava između 41 i 43 odsto birača, dok bi za koaliciju SPD-a i Zelenih glasalo oko 38 odsto glasača. Politički analitičari smatraju da bi nakon izbora moglo da dođe do alternativnih koalicija, poput velike koalicije između Hrišćansko-demokratske unije kancelarke Angele Merkel (CDU), Hrišćansko-socijalne unije (CSU) i Socijal-demokratske partije (SPD), kao što je to bio slučaj nakon saveznih izbora 2005.

Ipak, kandidat socijaldemokrata za kancelara Per Štajnbrik već je nekoliko puta naglasio da nije spreman da gradi koaliciju s demohrišćanima, a poslanik SPD Ditmar Nitan je za Danas ranije najavio da ova stranka radi na stvaranju koalicije sa Zelenom partijom. To nam je potvrdio i poslanik Zelenih Ulrih Šnajder, rekavši da je ta koalicija prilično realna, „s obzirom na to da smo na regionalnim izborima imali velike uspehe sa SPD“. Takođe, debate se vode i oko moguće koalicije SPD, zelenih i levice, iako socijaldemokrate, pa čak i predstavnici Zelene partije isključuju tu mogućnost.

Iako će predstojeći izbori biti jedni od najneizvesnijih u novijoj nemačkoj istoriji, jedno je, prema rezultatima istraživanja javnog mnjenja, gotovo sigurno – Merkelova će sebi obezbediti još jedan četvorogodišnji mandat ako njena stranka uspe da obezbedi većinu u Bundestagu, jer je trenutno najpopularnija političarka u Nemačkoj. Kancelarki očigledno nije naškodila i afera o američkom špijuniranju Evrope, odnosno Nemačke, jer je trenutno podržava 58 odsto birača, a njenog protivkandidata Štajnbrika oko 27 odsto.

U jeku kampanje, Merkelova je iskoristila priliku da kao prva nemačka kancelarka poseti nekadašnji nacistički koncentracioni logor Dahau, gde je položila venac i poručila da je sećanje na sudbinu logoraša ispunjava „dubokom tugom i sramom“. Očekivano, poseta Dahauu naišla je na žestoku kritiku opozicije, koja tvrdi da je potez kancelarke „neukusan“ i iskorišćen u predizborne svrhe. Čini se da su joj i fotografije sa godišnjeg odmora na kojima se vidi u opuštenijoj varijanti nego što je javnost navikla, ali i izjave da je dobra domaćica, donele bodove u predizbornoj kampanji.

S druge strane, Štajnbrik se našao na udaru kritike, između ostalog, zbog priča o dodatnim prihodima koje dobija, ali i zbog izjave da je plata predsednika nemačke vlade mala (17.000 evra). Ono što Štajnbrika odvaja od Merkelove je zalaganje za socijalnu pravdu, jer se to pitanje upravo smatra njenom najslabijom tačkom. Međutim, kandidat SPD je trenutno daleko iza Merkelove po popularnosti među građanima Nemačke.

Briga za britansku štampu

Nemačka vlada kritikovala je juče ponašanje Velike Britanije u sporu s listom Gardijan u okviru afere Snouden, navodeći da je zabrinuta za slobodu štampe u toj zemlji. Nemački komesar za ljudska prava Markus Lening ocenio je, u intervjuu za Berliner Cajtung, da je London „prekoračio crvenu liniju“ u toj aferi. Gardijan je u utorak objavio da je, na insistiranje vlasti, uništio poverljive dokumente o sistemu nadziranja američke NSA. Prethodno je britanska policija zadržala devet sati na aerodromu Davida Mirandu, partnera novinara Gardijana Glena Grinvalda koji je objavio Snoudenove dokaze.