Aktuelni ruski premijer Vladimir Putin se pre deceniju zavetovao da će poraziti čečenske neprijatelje, ali i dalje nije razbijen začarani krug napada i kontranapada. Muslimanske pobunjeničke grupe koje vode oružanu kampanju žele da stvore jedinstvenu islamističku državu koja će se prostirati preko ruskih teritorija Severne Osetije, Ingušetije, Dagestana i Čečenije. U toj borbi računaju na podršku arapskih boraca povezanih s Al Kaidom i drugim terorističkim grupama.
Dejli telegraf ocenjuje da je brutalnost postala glavno obeležje ekstremista još 1992, kada su stekli utisak da će lako poraziti oslabljene snage Kremlja. U to vreme autoritet ruskih lidera bio je ozbiljno doveden u pitanje, ali se situacija promenila nakon što je Putin 1. januara 2000. stupio na državno kormilo. Bivši aparatčik KGB izjavio je da će Rusija uspostaviti vojnu nadmoć u Čečeniji i već narednog meseca ruski tenkovi i bombarderi ušli su u grad Grozni. U Čečeniji je zatim uspostavljena ruska vojna uprava, a 2002. Čečeni lojalni Rusiji formirali su Vladu, na čijem čelu se nalazio Ahmed Kadirov, koji je ubijen 2004. u bombaškom napadu. Tri godine kasnije vlast je preuzeo Ramzan Kadirov, sin ubijenog lidera.
Mada su čečenski pobunjenici potisnuti u brda, analitičari smatraju da Kremlj nikada nije zabeležio potpunu pobedu u Čečeniju, jer teroristi organizuju bombaške napade u samom centru Rusije. Ima i onih koji tvrde da nasilje u tom regionu nikada neće biti iskorenjeno, budući da deo lokalnog stanovništva od 1817. pruža otpor Moskvi. Procenjuje se da je u proteklih pet decenija najmanje tri miliona ljudi stradalo u oružanim sukobima i eksplozijama.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
