Kreditno zaduženje Užica deset dana pred kraj prošle godine bilo je 310,8 miliona dinara, što je oko 17 odsto ukupnih prošlogodišnjih budžetskih prihoda. U taj iznos uračunate su kamate i glavnica za kredite koje je grad uzeo od 2006. godine, kao i kursne razlike.
U Gradskoj upravi za poslove finansija, računovodstva i privrede ističu da taj iznos ne prelazi 50 odsto budžetskih prihoda, što je gornja granica zaduženja po Zakonu o javnom dugu. Kako je javni dug grada tema oko koje se spore političke stranke i građanima nude različiti podaci, Danas je istražio sa kojim iznosima, za koje investicije, pod kakvim uslovima i kod koje banke se zaduživalo Užice proteklih godina.
Tako se 2006. godine gradska vlast zadužila kreditom u iznosu od dva miliona evra, sa rokom otplate na deset godina i uz efektivnu kamatu od 6,01 odsto. Ostatak duga po tom kreditu je 85.318.000 dinara.
Drugo zaduženje usledilo je početkom septembra iste godine u iznosu 151.898 evra, takođe na rok otplate deset godina, ali uz efektivnu kamatu 7,10 odsto. Taj novac bio je potreban za rekonstrukciju vrtića Bambi u centru grada, a za vraćanje je ostalo 8.050.000 dinara. Zatim, treći kredit od 358.500 evra, sa otplatom na pet godina i uz kamatu od 7,56 odsto, podignut je krajem februara 2008. godine, nekoliko meseci pošto je Vlada Srbije uvela prinudnu upravu u gradu. Taj novac poslužio je za kupovinu prostora od 412 kvadratnih metara za gradsko JP Direkcija za izgradnju u poslovnoj zgradi u kojoj je to javno preduzeće već posedovalo oko 200 kvadrata. Po tom kreditu ostatak duga je 10.198.000 dinara.
U aprilu 2010. godine aktuelna vlast zadužila je grad sa milion evra na pet godina sa kamatom od 4,83 odsto za izgradnju i obnovu puteva i vodovodne mreže, izgradnju mlečne pijace i rekonstrukciju gradskog stadiona. Ostatak duga po tom kreditu je 104.669.000 dinara.
Peti kredit, u iznosu od takođe milion evra, usledio prošle godine i to za izgradnju zatvorenog bazena u užičkom naselju Carina. Rok otplate ugovoren je na pet godina, uz kamatu od 4,7 odsto, tako da je za vraćanje ostalo 102.597.000 dinara.
Kada se saberu iznosi za vraćanje po svim navedenim kreditima, to ukupno iznosi 310.832.000 dinara, što je oko 17,2 odsto prihoda prošlogodišnjeg budžeta. Ono što je zajedničko svim kreditima je činjenica da su uzeti kod Banke Inteza.
U ovogodišnjem budžetu od 2.235.000.000 dinara planirana je suma od 115 miliona dinara za vraćanje rata za navedene kredite (glavnica, kamate i negativne kursne razlike), što je 5,5 odsto ukupnih tekućih budžetskih prihoda za prošlu godinu. Kako ta vrsta zaduženja, prema Zakonu o javnom dugu, ne može biti veća od 15 odsto ukupnih budžetskih prihoda, u Gradskoj upravi za poslove finansija, računovodstva i privrede zaključuju da je i taj iznos mnogo manji od zakonskog limita.
Inače, prema Zakonu o javnom dugu, lokalnim vlastima dozvoljeno je dugoročno zaduživanje, ali samo za finansiranje ili refinansiranje kapitalnih investicionih rashoda predviđenih lokalnim budžetima. Taj iznos ne može biti veći od 50 odsto ukupno ostvarenih tekućih prihoda budžeta lokalne vlasti u prethodnoj godini. Izuzetno, ta vrsta zaduživanja može biti veća od tog limita u slučajevima kada se radi o dugoročnom zaduživanju čiji je rok otplate, ne računajući period mirovanja, najmanje pet godina. S druge strane, isti zakon predviđa da iznos glavnice i kamate koji dospeva u svakoj godini na sva neizmirena dugoročna zaduživanja po navedenim osnovama ne može biti veći od 15 odsto ukupno ostvarenih tekućih prihoda budžeta lokalne vlasti u prethodnoj godini. I u jednom i u drugom slučaju, prema podacima gradske uprave, Užice nije premašilo zakonske limite.
Argumenti vlasti
– Tačno je da grad ima dugove od 140 do 160 miliona dinara po različitim pozicijama, ali deo tih dugova usmerava prema ministarstvima, Direkciji za vode, Putevima Srbije i tako dalje, a deo su i naše obaveze. Na mesečnom nivou obaveze Direkcije za izgradnju i grada su od 60 do 80 miliona dinara, odnosno imamo dugovanja od dva do dva i po meseca“, saopštio je gradonačelnik Jovan Marković (DS), istakavši da je aktuelna vlast pre tri i po godine zatekla dugove veće od 160 miliona dinara, na šta je Petković uzvratio da dug nije bio toliki i podsetio ga da je DS učestvovala u prethodnoj vlasti sa DSS.
Računica opozicije
Tihomir Petković, predsednik užičkog odbora DSS, krajem decembra je predložio da Skupština grada formira komisiju koja bi trebalo da utvrdi koliko grad duguje korisnicima budžeta i dobavljačima, ali je to skupštinska većina odbila uz obrazloženje da će uskoro biti ponuđen završni račun budžeta za prošlu godinu. „Gradska uprava, pored uzetih kredita pretprošle godine od 120 miliona, prošle godine od 100 miliona, interne pozajmice od 41 milion dinara, duguje korisnicima budžeta i dobavljačima ne manje od 200 miliona dinara“, saopštio je Petković.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
