Zagorku Dolovac sada od smene štite izmene Ustava protiv kojih je i sama bila

Ovim odborom predsedava poslanik SNS-a Uglješa Mrdić, koji u poslednjih nekoliko meseci javno kritikuje upravo Vrhovnu javnu tužiteljku Zagorku Dolovac, kao i Javno tužilaštvo za organizovani kriminal (TOK) i glavnog tužioca TOK-a Mladena Nenadića.

Uporedo sa Mrdićem, Dolovac i Nenadić su i na udaru tabloida.

Na jučerašnjoj sednici nije prisustvovala Zagorka Dolovac, a kada je na dnevni red došlo glasanje o petogodišnjem izveštaju sednicu su napustili opozicioni poslanici, kao i tužioci VJT koji su do tada bili prisutni.

Milovanović: Dolavac sada štite izmene Ustava, protiv kojih je i sama bila

Član Visokog saveta tužilaštva (VST) Predrag Milovanović za Danas kaže da je nakon usvajanja nekoliko godišnjih izveštaja Vrhovnog javnog tužioca, upravo od strane one većine koja ju je birala svojevremeno za treći mandat, poslata poruka da oni nisu zadovoljni njenim radom i da ne uživa njihovo poverenje.

„Moglo bi se to čitati između redova da ona ne može da računa na podršku u nekom narednom izboru na tu poziciju, imajući u vidu da prema ustavnom zakonu, kada se menja Ustav, ima pravo na još jedan mandat. Iz vladajuće većine su i na ovaj način simbolički poručili da Dolovac više ne može da dobije tu vrstu podrške u nekoj novoj proceduri za izbor za četvrti mandat“, kaže Milovanović.

On se osvrnuo i na najavu Mrdića da će se izveštaj Vrhovnog tužilaštva dostaviti VST.

„Ja ću se kao član Saveta sigurno uključiti u raspravljenje oko onoga što je nadležan odbor dostavio kao zakonodavno telo i pretpostavljam da ću, s obzirom da sam već poprilično bio kritičan prema radu vrhovnog javnog tužioca, imati šta da kažem na toj sednici, ukoliko naravno ta sednica bude bila zakazana“, navodi on.

Milovanović se ne iznenađuje ovakvim stavom vladajuće većine, jer smatra da je funkcija vrhovnog javnog tužitelja suštinski politička.

„Ako vas bira parlament u jednom par excellence političkom procesu vi jeste politička figura koja sledi politiku vladajuće većine. Manje više u svakoj zemlji vrhovni tužilac je biran u parlamentu, ali je važna stvar i kakvu politiku ta većina u parlamentu sprovodi. Dolovac će ostati legalna, s obzirom na način kako je izabrana, ali izgubila je demokratski legitimitet u očima vladajuće većine“, kaže Milovanović.

Kada su u pitanju pravne posledice neusvajanja izveštaja, Milovanović objašnjava koja procedura postoji u takvim slučajevima, ali da je eventualno razrešenje Dolovac u praksi malo izvesno.

„Izveštaj će se dostaviti VST koji ima svoje organe kao što su disciplinski tužilac, disciplinska komisija, savet kao drugostepeni organ. Postoji proceduru koja je propisana u pogledu njenog razrešenja. I na kraju nju mora da razreši parlament, a onda ona ima pravo i na žalbu u Ustavnom sudu. Dakle, ovo jeste je politička poruka, sa eventualnim pravnim reperkusijama“, navodi on.

Milovanović napominje da se Dolovac našla u paradoksalnoj situaciji, jer je od razrešenja štite izmene Ustava protiv kojih je sama bila.

„Nakon ustavnih izmena postoji ustavna procedura kako se razrešava Vrhovni javni tužilac. I ne samo vrhovni,već bilo ko kod nas. Sada se ona koja je bila najveći kritičar ustavne reforme našla u jednoj paradoksalnoj situaciju da nju štiti isti taj Ustav, a ne vladajuća većina. Određene izmene Ustava jesu ograničile njenu moć, nesporno, ali sada je upravo razrešenje i ustavna kategorija, a bilo je samo zakonska kategorija“, kaže Milovanović.

Ilić: Položaj Vrhovne tužiteljke je politički teško održiv

Tužilac Vrhovnog javnog tužilaštva Goran Ilić kaže za Danas da je Vrhovni javni tužilac jedini nosilac javne tužilačke funkcije koji za svoj rad i rad javnog tužilaštva odgovara Narodnoj skupštini.

„Iako Vrhovni javni tužilac odgovara pred Narodnom skupštinom, on ne može biti pozvan na odgovornost zbog postupanja u pojedinom predmetu. Prema tome, Vrhovni javni tužilac odgovara pred političkim organom, a priroda njegove odgovornosti je opšteg karaktera. Odgovornost opšteg karaktera pred Narodnom skupštinom je rešenje do koga se u Aktu o promeni Ustava i zakonu došlo pre svega pod uticajem stavova Venecijanske komisije o položaju Vrhovnog javnog tužioca. Venecijanska komisija zaključuje da je model odgovornosti pred parlamentom jedino prihvatljiv za Vrhovnog javnog tužioca, koji je zadužen za sveukupnu politiku krivičnog gonjenja, dok drugi tužioci ne mogu odgovarati parlamentu“, objašnjava Ilić.

On dodaje da osim što je opšteg karaktera, odgovornost Vrhovnog javnog tužioca pred parlamentom za rad javnog tužilaštva i za njegov rad je i deklarativne prirode, jer odluka Narodne skupštine da je Vrhovni javni tužilac odgovoran za nezakonit ili neefikasan rad ne bi bila od uticaja na njegov profesionalni položaj.

„Međutim, konstatacija da je Vrhovni javni tužilac odgovoran za nepravilan rad javnog tužilaštva od organa koji je primarno nadležan za izbor i razrešenje Vrhovnog javnog tužioca njegov položaj, a to je Skupština, u političkom smislu, čini teško održivim. U nekim zemljama deo demokratske tradicije je da Vrhovni tužilac podnese ostavku kada mu organ koji ga bira ne usvoji izveštaj“, kaže Ilić.