Zajednički do strategije razvoja automobilske industrije

Na polovini 2011. godine u postupku restrukturiranja nalaze se 132 privredna društva u Srbiji, dok ih je u metalskoj industriji ukupno 49. U ovih 40 fabrika metalskog kompleksa u većinskom vlasništvu države radi 32 000 radnika, čija je sudbina krajnje neizvesna. Proces restrukturiranja predugo traje, nema strateških partnera ni potencijalnih investitora kako bi se obavila privatizacija, a sadašnja ekonomska politika Vlade Srbije, ne ide na ruku domaćim, već stranim proizvođačima, istakli su predstavnici ovih preduzeća.

Ako je Srbiji potrebna proizvodnja saobraćajnih sredstava, onda se moraju doneti mere kojima bi se zaštitilo domaće tržište od prekomernog uvoza vozila i onemogućilo favorizovanje ino proizvođača na tenderima, koji se raspisuju za potrebe domaćih kupaca, a posebno javnih preduzeća, koji su direktni ili indirektni korisnici budžeta. Subvencije svakako treba podržati, jer su pokrenule lanac proizvodnje u srpskim fabrikama, ali ih treba i pojačati, kako ne bi služile samo za puko preživljavanje, već za oporavak, stabilizaciju i razvoj. Međutim sa najavama da će subvencije od iduće godine biti prepolovljene, a 2013. i potpuno ukinute, stižu crne slutnje o sudbini domaćih proizvođača saobraćajnih sredstava.

Domaćin sastanka, mr.Mirko Stojević, direktor FAP-a rekao je da je cilj okupljanja ovih preduzeća želja da državi predoče svoje probleme i njihovo viđenje mogućih rešenja. „Po nekoj proceni, automobilska industrija je, zbog velikog uvoza, na trećem mestu po uticaju na stvaranju spoljnotrgovniskog deficita i treba joj posvetiti posebnu pažnju. Treba,recimo, na nivou ove zemlje da se napravi dogovor koliko i kojih proizvođača saobraćajnih sredstava nam treba. To smo i predložili u okviru nekih zaključaka koje smo dostavili privrednoj komori“, dodao je Stojević. On je kao primer naveo da ukoliko država smatra da proizvođači kamiona Zastava i FAP treba da opstanu, treba napraviti i „džentlmenski sporazum“ da i dalje Zastava radi kamione do 10 tona, FAP da radi kamione preko 10 tona bruto mase pa naviše. „Što se tiče autobuskog programa, naravno ukoliko to tako bude podržano, da recimo FAP i dalje radi šasije za proizvođače autobusa, a proizvođači autobusa da rade onaj drugi deo ili dobro, Ikarbus radi šasije, Neobus kupuje, ali da vidimo da na jednom mestu razvijamo taj proizvod, da jedni drugima ne pravimo ne lojalnu konkurenciju i time onemogućavamo plasman proizvoda na ovom tržištu. To bi naravno se odnosilo i na traktore“, dodao je direktor pribojskog preduzeća.

Prema podacima privredne komore, poslednjih godina Srbija uvozi 1500 – 2500 kamiona,od pet i više tona ukupne mase, kakve proizvodi i FAP. „Ako je toliki uvoz, onda bi u ovoj zemlji morale da se preduzmu neke mere da se barem deo tržišta obezbedi za naše potrebe i da se domaći kupci orjentišu prema domaćim proizvođačima. To se uklapa i u program Vlade „Kupujmo domaće“. Bilo bi dobro da može da se domaći proizvod plasira bar 50 odsto količine koja se uvozi. Ako uvozimo dve hiljade kamiona, onda moramo da nađemo način da bar 1000 FAP kamiona plasiramo na našem tržištu“, smatra Stojović. On je kao pozitivne naveo mere subvencije Vlade Srbije, ali i zamerio što se one ne dobijaju pravovremeno. „U prvom kvartalu prošle godine, imali smo zahteve za 200 vozila, ali pošto nisu kupci mogli da dobiju podršku poslovnih banaka, onda je naravno taj broj znatno smanjen i umanjena je ova akcija Vlade koja je bila doneta nešto pozitivno i dobro ocenjeno od strane proizvođača“, zaključio je Stojović.

Sastanku su prisustvovali i predstavnici Privredne komore Srbije, dok je prisustvo predstavnika Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja izostalo, a iz Zastava kamiona i Kruševačkog 14. oktobra, u pisanoj formi, stigla je podrška svim naporima za očuvanje domaće industrije. Razgovori o strategiji razvoja automobilske industrije, biće nastavljeni krajem avgusta u Beogradu ili Novom Sadu, a već od septembra insistiraće se na hitnom dijalogu sa Vladom Srbije.