U situaciji kada je proces privatizacije u Srbiji doveo do ukrupnjavanja zemljišnog poseda a poljoprivredni proizvođači se našli na vetrometini, bez zaštite države, omogućavanje stranih investicija u oblasti poljoprivrede stupanjem na snagu Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju nagoveštava drastične promene sa reperkusijama na život seljaka, navedeno je na tribini Zrenjaninskog socijalnog foruma čiji je gost bio Milenko Srećković, publicista i osnivač Pokreta za slobodu. O problemu otimanja zemlje i zemljišnoj koncentraciji u Evropi a posebno u Srbiji ovaj pokret, koji se bori protiv otimanja zemlje u Srbiji, poslednjih godina objavljuje redovne izveštaje, a od 2011. godine pridružio se Međunarodnom savezu protiv otimanja zemlje.
– Otimanje zemlje u Srbiji započeto je u okviru šireg procesa privatizacije, društvenom i svojinskom transformacijom. Na taj način su i poljoprivredna preduzeća i zemljište u društvenom vlasništvu postali predmet privatizacije sa lošim ishodom, jer kupcima najčešće cilj nije bio rad već profit. U 253 privatizovana poljoprivredna preduzeća počinjene su brojne nezakonitosti jer prethodno nije rešeno pitanje njihove svojine nad poljoprivrednim zemljištem. Dalje, otpušteno je više od 65.000 poljoprivrednih radnika. Na ovo je upozorio i Savet za borbu protiv korupcije u svom izveštaju iz 2012., a razmere prisvajanja zemljišta koje je državno i zadružno nisu poznate jer su se na osnovu privatizacionih ugovora novi vlasnici knjižili ne samo na društveni kapital koji su kupili, već i državnu i zadružnu svojinu. Otimanje zemljišta u počeku je bilo nelegalno, a kada su se paori usprotivili, promenjen je Zakon o državnom poljoprivrednom zemljištu i sada je ulaganje, naročito stranaca legalizovano – naveo je Milenko Srećković u Zrenjaninu.
Kao poseban problem on je istakao Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju EU, za čiju ubrzanu primenu smatra da je u interesu tajkuna koji žele da brzo preprodaju stečenu zemlju. Sem toga, ovaj sporazum omogućava strancima da kupuju poljoprivredno zemljište, što je temelj korporativnog prisvajanja poljoprivrednog zemljišta u Srbiji. Ulazak velikog kapitala dovešće do tektonskih promena. Na tribini se govorilo i o načinu na koji vlast u Srbiji privlači strane investicije.
– Iako strane kompanije dobijaju više hiljada evra po svakom radnom mestu, sada se spominje da će neka kineska investicija dobiti čak 20.000 evra po radnom mestu, ništa ih ne obavezuje da nakon pet godina ne napuste Srbiju, ostavljajući za sobom veliki broj nezaposlenih. Pored toga, bilateralni sporazumi o zaštiti investicija omogućavaju da pred međunarodnim arbitražnim sudovima strane korporacije podnose višemilionske tužbe protiv države za bilo kakvu štetu nanetu ostvarivanju njihovih profita. Takve primere već imamo kod nas, pokrenute su dve tužbe za višemilionske iznose od jedne grčke i jedne belgijske firme, koja je poslovala u Inđiji. Konkretno, kompanija Energozelena je pre nekoliko meseci podnela odštetni zahtev protiv Republike Srbije u iznosu od 110 miliona dolara- naveo je Srećković. Korporativno otimanje zemlje od lokalnog stanovništva i tretiranje poljoprivredne proizvodnje kao profitabilnog biznisa globalni su procesi, a na naša vrata već su zakucali, zaključeno je na skupu.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
