– Nastojanja Zapada da iskoristi Ujedinjene nacije da bi promovisao sopstvene vrednosti i uokvirio svoju globalnu agendu doživaljavaju neuspeh za nesupehom, pokazuje detaljna studija koja je juče objavljena. Promene u ravnoteži moći u korist Kine, Rusije, Indije i drugih država, ruše napore SAD i Evropske unije da utvrde poštovanje ljudskih prava, slobode i multilateralizma. Zapadna politika u kriznim regionima kao što su Gruzija, Mijanmar, Zimbabve ili Balkan doživljava teške poraze što se u studiji naziva produženiim trendom.
Erozija zapadne moći koja se ogleda u dugoročnijim obrascima glasanja u telima UN oslikava snagu Kine, Rusije i islamskog sveta, kaže se u analizi evropskog uticaja koju je sproveo Evropski savet za spoljne donose. „EU trpi usporenu krizu u UN,“ kaže se u izveštaju i primećuje da je Zapad sada regularno nadigran u globalnom diplomatskom pokeru od Kine i Rusije. „Problem leži u gubljenju moći da se nametne set pravila. Kina, Rusija i njihovi ostali saveznici sve više uobličavaju UN. Zapad je u rasulu… Pukotine u odnosima EU i SAD povodom brojnih pitanja ljudskih prava u UN produbili su se u Bušovoj eri“.
Neuspeh SAD i Evropljana da izbore pobedu u Savetu bezbednosti UN prilikom nedavnog glasanja o Zimbabaveu i Mijanmaru, kao i porazi zbog Kosova i Darfura, u neprestanoj borbi da obezbede podršku za globalnu akciju protiv Irana zbog njegovih nuklearnih ambicija, takođe su deo šireg opadanja moći Zapada u protekloj deceniji. Koristeći program za analiziranje glasačkih obrazaca i statističke podatke, ova institucija otkriva da je evropska politika ljudskih prava imala podršku od 72 odsto članica UN pre deset godina, a prošle godine svega 48 odsto. SAD su doživele još teži pad- sa 77 na 30 odsto. „Obrazac glasanja u Generalnoj skupštini pokazuje da raste protivljenje EU, stimulisano zajedničkim otporom prema evropskim naporima da se promovišu ljudska prava“, navodi se u studiji.
Najviše koristi od nezadovoljstva prema Zapadu imaju Kina i Rusija, koje brane nacionalni suverenitet i neintervenciju u suvernim zemeljama bez obzira na to koliko su ozbiljni zločini i kršenja ljudskih prava za koje se okrivljuju nacionalne vlade. Protekle decenije podrška u Generalnoj skupštini stavovima Kine i Rusije prema ljudskim pravima porasla je sa manje od 50 odsto na 74 odsto. Zasedanje Generalne skupštine ove nedelje u Njujorku, počelo je suočavanjem Zapada sa još jednim debaklom. Srbija namerava da iskoristi zasedanje da zatraži glasanje povodom „nelegalne“ secesije Kosova u ferbruaru, čiju su nezavisnost snažno podržale SAD i većina članica EU i da se zatraži mišljenje Međunarodnog suda pravde u ovom sporu. Uprkos napornom lobiranju Evropljana da se spreči glasanje, morali su da priznaju poraz. Samo 46 od 192 članice UN priznalo je dosad nezavisno Kosovo. Zapadni pokušaj da obezbedi podršku Gruziji u nedavnoj krizi omeli su Rusi.
„EU je kolektivno propustila da se adaptira na nove trendove moći“, rekao je Marti Ahtisari, predsedavajući Saveta. Neuspesi Zapada u UN u Njujorku praćeni su najgorim učinkom u borbi za ljudska prava i slobode u Savetu za ljudska prava UN u Ženevi. U martu, islamski blok je promenio mandat izvestioca Saveta o slobodi izražavanja i obavezao ga, u talasu danske krize zbog karikatura Muhameda, da registruje blasfemije. Kritičari kažu da je to mesto trebalo da funkcioniše kao agent slobode, ali je postalo instrument represije.
U toku dvogodišnjeg postojanja Saveta, 19 evropskih zemalja od ukupno 47 članica Saveta, bilo je marginalizovano, zaglibljeno u očajanju i osećanju beskorisnosti, pošto su poražene u više nego polovini glasanja. Slab evropski učinak u borbi da se osvoje duša i srce sveta u kontrastu je s običajem Brisela da govori o velikoj vrednosti i atraktivnosti svoje „meke sile“ i pokazuje da se ogromne finasijske investicije EU, da bude najveći svetski donator i najveći finansijer budžeta UN, nisu pretvorili u političke dobitke.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
