Bivši predsednik Republike Srpske Radovan Karadžić opovrgavao je juče pred Tribunalom u Hagu optužbu da su snage pod njegovom kontrolom 1992. držale hiljade Muslimana pod neljudskim uslovima u logorima kod Prijedora. Tokom unakrsnog ispitivanja svedoka Momčila Mandića, Karadžić je, citirajući dokumente policije RS, tvrdio da je u „prihvatnom centru“ u Omarskoj sprovedena „trijaža“ oko 3.000 nesrba zarobljenih „tokom oružane pobune“ koja je „izbila 24. maja 1992“. Više od polovine zarobljenih, odnosno 1773 osobe, za koje je utvrđeno da nisu učestvovale u pobuni, „oslobođeno je i samo su smešteni u otvoreni centar Trnopolje“, rekao je Karadžić, i pitao svedoka Mandića slaže li se da je tako.
Mandić, tadašnji ministar pravde RS, prvo je odgovorio potvrdno, ali je na dodatno pitanje predsedavajućeg sudije O Gon Kvona slaže li se da su „zarobljeni koji su poslati u Trnopolje – oslobođeni“, odgovorio: „Nisam upoznat da li je centar u Trnopolju bio otvoren ili zatvoren“. Karadžić je iz dokumenta policije naveo i da je 1.331 osoba, zbog umešanosti u „oružanoj pobuniu“, iz Omarske prebačeno u vojni zarobljenički logor na Manjači. Prema optužnici protiv Karadžića i ranijim presudama Tribunala, hilljade Muslimana i Hrvata bili su protivzakonito pritvoreni i izloženi okrutnom postupanju, uključujući prebijanje, mučenje i ubistva, u logorima Omarska, Trnopolje i Keraterm kod Prijedora i Manjača kod Banjaluke. Osvrćući se na optužbu za etničko čišćenje nesrba iz prijedorskog kraja, Karadžić je iz istog dokumenta citirao da je „4.000-5.000 članova porodica ekstremista ranije već otišlo, znajući da će sukoba biti“, a da su „ostali sami tražili da odu u Hrvatsku i Evropu“. Tadašnji lider bosanskih Srba predočio je u sudnici i naređenje koje je izdao u avgustu 1992. da se svi organi „pridržavaju Ženevskih konvencija“ i „poštuju zarobljene civile“, te da se „poboljšaju uslovi u svim zatvorima, po preporuci Crvenog krsta“. U naređenju – čije je delove pročitao svedok Mandić – pisalo je i da MUP i Vojska RS „moraju sprovesti istrage povodom bilo kakve sumnje i znaka kršenja međunarodnog ratnog prava“.
Optuženi je tvrdio, a svedok potvrdio, i da se vrh bosasnkih Srba na međunarodnim mirovnim konferencijama zalagao za „povratak izbeglica – tamo gde je bezbedno i tamo gde je moguće“, uz „povratak imovine“. Kao dokaz da su centralne vlasti bosanskih Srba nastojale da spreče ratne zločine, pljačku i „divlje zatvore“, kao i da suzbiju paravojne formacije, Karadžić je u spis uveo više dokumenata iz tog vremena, pošto je Mandić potvrdio njihovu istinitost. Unakrsno ispitivanje Mandića, Karadžić će nastaviti danas. Bivši predsednik RS optužen je za genocid u Srebrenici i još osam bosanskih opština, artiljerijske napade na civile u Sarajevu, progon nesrba širom BiH i uzimanje međunarodnih talaca.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
