„Zašto je urlanje na psa i mačku neprihvatljivo, a na prosvetnog radnika prihvatljivo i poželjno“: Ana Brnabić o dešavanjima u Petoj gimnaziji

„U centru Beograda, tamo gde je Peta gimnazija, urlanje na psa ili mačku na ulici, kako biste to živo biće ponizili ili uplašili, bilo bi predmet apsolutnog zgražavanja, indignacije i najglasnije osude. Odmah bismo počeli da se javno propitujemo kakvi smo to ljudi i kuda ide naše društvo… Snimak takvog nasilja bio bi viralan, svi bismo coktali i sa nevericom gledali. Ukoliko bi još akteri tog snimka bili mladi ljudi, deca srednjoškolskog uzrasta, koji urlaju i kinje jadnu životinjicu, tim pre bismo svi mi bili zaprepašćeni i zabrinuti za našu budućnost. Potpuno opravdano. Zašto, onda, ponašanje koje je neprimereno prema psima ili mačkama, kada se primeni na prosvetnog radnika, pa čak i v.d. direktora škole, odjednom postaje prihvatljivo i pohvalno“, napisala je Brnabić na svom nalogu na društevnoj mreži Iks (X).

Ona je upitala kako to da urlanje, ponižavanje, maltretiranje, pa i u trenutku dok ulazi u ambulantno vozilo jer je nekome od prosvetnih radnika pozlilo, postane čin kojim se deo nas ponosi i koji slavi.

Мислим да је важније од свега да у овом тренутку, као друштво, освестимо једну ствар и сви се погледамо што у огледало, што једни друге у очи:

У центру Београда, тамо где је Пета гимназија, урлање на пса или мачку на улици, како бисте то живо биће понизили или уплашили, било би…

— Ana Brnabic (@anabrnabic) February 28, 2025

„Racionalizujemo i opravdavamo nasilje protiv koga se svi, deklarativno, borimo. A šta ćemo sutra? Kako ćemo toj istoj deci objasniti koje nasilje je dobrodošlo i za koje nasilje ćemo ih pohvaliti i nagraditi, a za koje nasilje ćemo ih kritikovati i kazniti“, navela je Brnabić.

Kako je dodala, čitavo naše društvo se poslednjih godina bavilo time kako smo došli do potpunog urušavanja autoriteta učitelja, nastavnika i profesora i kuda nas to vodi.

„Nakon snimka nasilja nad nastavnicom u Trsteniku, nad kojim se zgrozila čitava Srbija, prosvetni radnici i svi njihovi sindikati, uz ogromnu podršku javnosti i medija, zahtevali su hitne izmene i dopune Krivičnog zakonika kako bi se mnogo strože sankcionisao bilo kakav vid nasilja nad prosvetnim radnicima. Jednim velikim delom, čak je i sam štrajk prosvetnih radnika bio rezultat toga što nismo dovoljno brzo izmenili taj zakon u Narodnoj skupštini“, napisala je Brnabić.

Podsetila je da je Krivični zakonik izmenjen 27. novembra 2024. godine, te da je u skladu sa zahtevima prosvetnih radnika, danas za napad na prosvetnog radnika na njegovom/njenom radnom mestu predviđena kazna zatvora od tri meseca do osam godina, zavisno od težine dela.

„I, šta sada? Odjednom, nije nam tako strašno da neko ponižava prosvetne radnike? Kakve vrednosti promovišemo? Da je nasilje nad prosvetnim radnicima nekada ipak u redu, poželjno pa čak i dočekano aplauzom?! Ne, nije, i nikada ne sme biti! Ponižavanje, maltretiranje i nasilje ni nad životinjama nije prihvatljivo, a ne nad drugim ljudskim bićem, ponajmanje onim ljudskim bićem od čijeg autoriteta u ogromnoj meri zavisi budućnost svake zemlje. Niko, ni pod kojim uslovima, nikad, ne sme da nasrne na prosvetnog radnika. Kada se makar oko toga budemo složili, uradićemo veliku stvar za naše društvo“, zaključila je predsednica Narodne skupštine.