Zašto se kaže „Taman posla“?

Izraz „taman posla“, koji se u savremenom srpskom jeziku koristi za kategorično odbijanje ili negaciju, potiče iz turskog jezika i ima zanimljivu etimološku pozadinu.

Reč „taman“ vodi poreklo iz turskog jezika, a u osnovi dolazi iz arapskog „tamam“, što znači „završeno“, „obavljeno“, „potpuno“. Iz ovog korena razvile su se i druge reči i izrazi u srpskom jeziku, poput „utaman“, koji označava nešto učinjeno „badava“ ili bez svrhe, i glagola „potamaniti“, koji ima značenje uništavanja ili zatiranja.

U savremenom jeziku, „tàmān“ se koristi u značenju „baš kako treba“, „po meri“ ili „upravo“.

Međutim, pored ovog osnovnog značenja, često se upotrebljava i u kontekstu kategoričnog odbijanja, kada formalno potvrdnoj rečenici daje negativan smisao.

Takav primer nalazimo u literaturi, gde Dušan Baranin piše: „Ćuti, taman bi trebalo još i tebe da slušamo.“

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Poreklo reči (@poreklo_reci)

Upravo iz ovog značenja proistekao je izraz „taman posla“, koji danas znači „nikako“, „nipošto“, „ne dolazi u obzir“.

Ova fraza postala je deo svakodnevnog govora, često se koristi u neformalnoj komunikaciji i služi za izražavanje jasnog i nedvosmislenog odbijanja neke mogućnosti.