Zatvaranje Gvantanama i dalje pod znakom pitanja

List Indipendent prenosi navodi admirala Džefrija Herbesona, zaduženog za nadzor sedam zatvorskih jedinica na Kubi, koji je naglasio da još nije primio naređenje o transferu pritvorenika, a nakon što Bela kuća pošalje taj nalog biće potrebno najmanje šest meseci da odluka bude sprovedena u delo.

Dobri poznavaoci prilika smatraju da takvi navodi predstavljaju odraz sve većeg otpora najvećeg dela američke javnosti i pojedinih Kongresa planu o prebacivanju zatvorenika iz vojne baze na Kubi u pritvorske jedinice u Sjedinjenim Državama. Ilustracije radi, zamisao o transferu 176 zatvorenika u specijalni zatvor u Čikago izazvala je negodovanja lokalnih vlasti, a Kongres nije dao zeleno svetlo za sprovođenje u delo inicijative o izdvajanju dodatnih sredstava za izgradnju novih objekata u okviru tog specijalnog kompleksa.

Zatvaranje Gvantanama, koga Obama naziva „sramnom mrljom Bušove ere“, predstavljalo je jedno od glavnih predizbornih obećanja aktuelnog šefa države. Samo dva dana posle stupanja na predsednički mandat Obama je najavio da će taj plan biti ostvaren do januara 2010, ali je rok kasnije pomeren.

Za razliku od političara na Kapitol Hilu koji pokušavaju da umire javnost kada je reč o Gvantanamu, Herbeson naglašava da je sudbina zatvorenika njegova glavna briga. „Moj zadatak je da se postaram da se prema tim pojedincima postupa na ljudski način, zbog čega je bitno da sve dalje akcije budu zakonite, transparentne i u skladu sa Ustavom Sjedinjenih Država“, smatra američki admiral.

Zloglasni zatvor otvoren je posle terorističkih napada na Njujork i Vašington, na zahtev tadašnjeg šefa države Džordža Buša, kako bi u njemu bili držani osumnjičeni za pripadnost Al Kaidi. Procenjuje se da se trenutno u Gvantanamu nalazi najmanje 200 zatvorenika, a gotovo 100 trebalo bi bude vraćeno u matične ili prebačeno u druge države. Pojedine evropske države, poput Britanije i Portugala, apelovale su na svoje saveznike da prihvate zatvorenike.