Zavirivanje u elektronsku poštu

Povod za to poređenje – kakvo se odavno nije čulo o ovdašnjoj javnoj komunikaciji – predstavlja nedavna kontroverzna inicijativa Bele kuće da se Federalnom istražnom birou (FBI) omogući „brži i manje komplikovan“ pristup željenim podacima u borbi protiv domaćeg i međunarodnog terorizma.

Konkretno, planiranom zakonskom dopunom olakšalo bi se nadležnim službama da bez prethodnog sudskog naloga (što je, inače, zakonska obaveza) prinude kompanije i pojedince da predaju istražnim organima svu dokumentaciju o internet aktivnosti svojih zaposlenih – uz obrazloženje da bi te informacije mogle da budu relevantne u borbi protiv terorizma ili za neku drugu bezbednosnu potrebu. Proteklih godina (posle udara Al Kaide na Njujork i Vašington, 2001) sprovedene su već određene promene u tom pravcu, a sad se traži da se listi zahteva koje FBI može da ispostavi na licu mesta, bez prethodnog sudskog naloga, pridoda i evidencija o „elektronskim komunikacijama“.

Suočeni sa pitanjima i dilemama koje su se tim povodom pojavile u javnosti, pravni zastupnici administracije objasnili su da kategorija željenih informacija obuhvata elektronske adrese na koje se šalju poruke preko interneta, vreme prijema i slanja tih poruka, kao i što potpunija evidencija o tim komunikacijama ciljnog korisnika. Napomenuto je, međutim – čak i naglašeno, kao posebno važno – da FBI ne traži da bude upoznat, po tom ubrzanom postupku, i sa sadržinom pomenutih i-mejlova i ostalih elektronskih komunikacija „od bezbednosnog značaja“.

Prema informaciji vašingtonskog Posta, većina ovdašnjih internet provajdera već se uglavnom priklonila tom zahtevu. S druge strane, u javnosti počinju istovremeno da se sve više oglašavaju protivnici ove nove prakse – sa argumentom da postojeći propisi omogućavaju da se sve te ključne informacije dobiju legalnim putem, mada nešto komplikovanijim i sporijim. Istovremeno, u tu kampanju počinje intenzivno da se uključuje i teška artiljerija republikanske propagande – u pripremanju terena za novembarske kongresne izbore, na kojima će, kako stvari sad stoje, Obamini demokrati biti na velikim iskušenjima da zadrže sadašnju većinu u Senatu i Predstavničkom domu.

„Tražena mera predstavlja još jednu potvrdu odstupanja administracije od predizbornih zaricanja o jačanju građanskih sloboda, čak i kod pitanja vezanih za nacionalnu bezbednost. Reč je ovde o novom, drastičnom zahtevu u odnosu na količinu elektronskih informacija koje su državi već na raspolaganju. A, posebno što ovom merom postaju dostupne, u proširenom obimu, i razne vrste ličnih informacija“, ocenio je Majkl Ričardson, pravni savetnik Američke unije za građanske slobode.

Poslednji raspoloživi podaci govore da je u periodu između 2003. i 2006. Ministarstvo pravde izdalo 192.500 pisanih naloga za uvid u privatnu korespondenciju „od interesa za nacionalnu bezbednost“. Ali, u toj statistici nema informacije koliki procenat otpada na elektronsku komunikaciju, koja je upravo poslednjih godina doživela pravu eksploziju i postala apsolutno dominantna vrsta korespondencije.

Iz Obaminog okruženja počela je poslednjih dana da se smiruje polemika rasplamsala povodom ovog slučaja. Ministarstvo pravde saopštilo je da će 1. oktobra (s početkom nove fiskalne godine) stupiti na snagu zakonski amandmani kojima će internet provajderi biti obavezni da dostavljaju informacije kakve se, po potrebi, traže sudskim putem i od telefonskih kompanija. Ali, to je odmah otvorilo i neke nove, dodatne dileme: šta će, recimo, biti sa bezbednosno konroverznim internet informacijama koje se, posredno, dobijaju, recimo, preko fejsbuka ili tvitera? Na ta pitanja, zasad, niko nema pouzdan odgovor, a videće se koliko će se na to čekati i posle 1. oktobra.