Slučaj upada u servere Zavoda: Goranu Vasiću preti nova optužba za koju je predviđena kazna do pet godina zatvora

Dodatno, Vasić koji je takvo ometanje istrage omogućio, a pritom je već u istom predmetu optužen za falsifikovanje, mogao bi da bude optužen za novo krivično delo, sprečavanje i ometanje dokazivanja, koje je teže kažnjivo u slučaju da se počini dok je istraga još u toku, o čemu je on zasigurno bio obavešten, te je svesno počinio takvu radnju, objašnjavaju poznavaoci prava.

Iz TOK-a se još ne oglašavaju te nismo dobili odgovor na pitanje kako će postupiti sa akterima tog nedozvoljenog upada.

Ipak, shodno navedenom, sagovornici Danasa se nadaju da će Tužilaštvo takve korake i preduzeti i smatraju da bi u suprotnom, odnosno neuključivanjem ovog događaja u istragu, načinilo veliki propust.

Podsetimo, v.d. direktora Zavoda Goran Vasić je u maju ove godine već priznao da je falsifikovao dokumente vezane za poništavanje statusa kulturnog dobra nad zgradom Generalštaba. Sa druge strane, ubrzo zatim, predsednik Srbije Aleksandar Vučić kazao je da „nije bilo nikakvog falsifikovanja“.

Vasić je vraćen na posao nakon što mu je istekla izrečena mera, a kako objašnjava Jasmina Paunović, penzionisana tužiteljka Višeg osnovnog tužilaštva u Beogradu, tužilaštvo može u svakom trenutku da predloži sudu da mu ponovo odredi pritvor, jer poslednjim potezima ometa dalju istragu.

– Zahvaljujući Vasiću, predstavnici Ministarstva kulture su mogli da uđu zu Zavod. Da on kao službeno lice nije dozvolio upad državnom sekretaru, oni ne bi mogli da uđu u prostorije Zavoda. On je dakle omogućio upad državnim službenicima, da bi oni preduzeli neke nedozvoljene radnje koje nama još nisu poznate. Međutim, iako mi ne znamo šta su oni hteli, u svakom slučaju im nije mesto tu, pogotovu u fazi kada tužilaštvo sprovodi istražne radnje. S obzirom na tu situaciju i s obzirom da imamo dokaza da je on njima omogućio ulaz, a zatim i jer se on već nalazi u nekim dokaznim radnjama kao osumnjičeni, na osnovu toga u ovoj fazi tužilaštvo bi moglo da mu odredi pritvor kao meru zadržavanja, zbog njegovog daljeg ponašanja i urušavanja dokaza koji se mogu pimeniti u kasnijem postupku, pojašnjava tužiteljka Paunović.

Međutim, nastavlja naša sagovornica, ukoliko bi iznova bio optužen, ovog puta bi to bilo novo krivično delo, koje ne bi moglo da se podvede pod falsifikovanje, za šta je Vasić već optužen.

Preciznije, radi se o sprečavanju i ometanju dokazivanja iz člana 336, stav 4, u vezi stava 2. Doslovce, Krivični zakonik u stavu 2 navodi: Ko u nameri da spreči ili oteža dokazivanje sakrije, uništi, ošteti ili delimičmno ili potpuno načini neupotrebljivim ispravu, odnosno druge predmete koji služe za dokazivanje, kazniće se zatvorom od tri meseca do tri godine, kao i novčanom kaznom.

– S tim što, stav četiri kaže da ukoliko je ovo delo učinjeno tokom krivičnog postupka, a mi imamo krivični postupak koji traje, onda ćemo reći da se radi o stavu 4 i tu je zaprećena kazna od šest meseci do pet godina zatvora. Evidentno je da je Vasić, zajedno sa ovim licima, svesno nešto uradio, iako zna da postoji krivični postupak protiv njega. On dakle svesno urušava krivični postupak tako što omogućava državnim činovnicima, (manje je bitno ko su), da uđu u podatke kojima nije dozvoljeno da imaju pristup, kao neko ko je treće lice, i da eventualno brišu, skidaju, sakriju…On svakako nije smeo to da radi, jer na taj način urušava istragu, a nije da nije znao da je u toku, što bi onda podrazumevalo da mu se na teret stavi i novo krivično delo. Na osnovu koga bi s pravom tužilaštvo moglo da traži njegovo pritvaranje. Pretpostavljam da tužilac ima ta saznanja, kao što svi mi imamo, i morao bi da ga pozove i ispita na te okolnosti, što bi nadalje omogućilo tužilaštvu da sprovede eventualno druge radnje u odnosu na isto lice. To bi trebalo da bude drugi postupak, ali u sklopu već postojećejg. I to je teže krivično delo, nego iz stava dva. Dakle, ako tužilac posmatra na taj način, da je Vasić imao umišljaj da učini to, onda nema dileme da može da postupi kako je opisano. Sada bi trebalo sačekati tužilaštvo, da vidimo kakve su mu namere, jer možda je upravo to ono što planiraju da urade, navodi Paunović.

Danijela Nestorović, pravnica i poslanica Ekološkog ustanka, saglasna je da je neophodno saslušati sve učesnike upada u Zavod i odrediti im pritvor, ali se i pita zašto tužilaštvo to do sada već nije uradilo.

– U slučaju Generalštab postoji hijerarhijski lanac nalogodavaca i izvršilaca, i sa pravne strane gledano, svi koji su učestvovali u upadu u Zavod su saizvršioci u izvršenju krivičnog dela zloupotreba službenog položaja ili falsifikovanje službene isprave, što je slučaj kod Gorana Vasića. S obzirom da se ista dela stavljaju na teret i osumnjičenom ministru Selakoviću, automatski je javni tužilac morao po službenoj dužnosti da odredi pritvor nakon saslušanja svih aktera, zbog opasnosti od uticaja na svedoke i opasnosti od ponavljanja krivičnog dela, navodi Nestorović.

– Čim je državni sekretar otišao u Zavod i pokušao da izmeni podatke u sistemu, da izbriše iz registra Generalštab kao kulturno-istorijski spomenik, iako to ne znamo zasigurno ali tako tvrde zaposleni, svim tim licima je moralo biti određeno zadržavanje do 30 dana, dok se ne rasvetli po čijem nalogu su to radili kao i da se to ne bi ponovilo. Dva razloga za određivanja pritvora su opasnost od ponavljanja krivičnog dela i opasnost od uticaja na svedoke. Ipak, javni tužilac ovde nije odreagovao, ne znam iz kog razloga, kaže Nestorović.

Ona napominje i da javnost još nema informaciju da li se ministar Selaković pozvao na imunitet prilikom davanja izjave, ali i smatra da bi državni sekretar Đorđević morao da bude saslušan hitno, jer nije poznato da li je postupio po nečijem nalogu i ako jeste, po čijem.

– Čini se da je u ovom slučaju napravljen par propusta u istrazi, slučajno ili namerno. Ipak, čini se da ti propusti nisu uobičajeni za ljude koji su dobri javni tužioci i da je nemoguće da glavni javni tužilac TOK-a za njih ne zna. Nadam se da grešim i da će naredni koraci tužilaštva biti usmereni na aktere upada u Zavod, zaključuje Nestorović.

Podsetimo, delegacije Ministarstva kulture su u dva navrata dolazile u Republički zavod za zaštitu spomenika, o čemu su zaposleni obavestili javnost.

Prema njihovim svedočenjima, drugi put je državni sekretar Ministarstva Momir Đorđević u pratnji dva mladića, za koje se pretpostavlja da su IT stručnjaci, ušao u zgradu Zavoda bez uobičajenog legitimisanja, a zatim ih je direktor Vasić odveo u server salu, gde se, između ostalog, u digitalnom obliku čuva i Centralni registar nepokretnih kulturnih dobara.

S obzirom da ulaz u tu prostoriju nije dozvoljen ni zaposlenima, već samo stručnoj firmi koja održava server, ulaz je bio neovlašćen.

Oni su pokušavali da pristupe podacima, ali očito nisu uspeli, a zaposleni Zavoda sumnjaju da je cilj bio da se iz Registra zaštićenih kulturnih dobara izbrišu zgrade Generalštaba.

Ministar Selaković je par dana kasnije saslušan u Tužilaštvu u svojstvu osumnjičenog a na teret mu se stavljaju dva krivična dela, zloupotreba službenog položaja i falsifikovanje službene isprave.On je pred tužiocem izneo svoju odbranu, ali nije poznato da li se tužilaštvo bavilo pritiscima na Republički zavod za zaštitu spomenika, koji su učestali poslednjih dana i njihovom vezom sa slučajem Generalštab.

Zaboravljen i upad BIA u Zavod
– Takođe, imamo situaciju koja nije do kraja razjašnjena, kada je u maju ove godine BIA upala u Zavod za zaštitu spomenika. Taj slučaj su zaposleni u Zavodu prijavili, ali nije podneta krivična prijava, nije čak ni saslušan direktor Bezbednosno-informativne agencije Vladimir Orlić, po pitanju po čijem nalogu i šta je BIA tražila u Republičkom zavodu, podseća Nestorović na još neispitanih događaja potencijalno povezanih sa predmetom “Generalštab”.