Ideja da se Gradski muzej pozabavi jednom „običnom“, svakodnevnom temom, kao što je bicikl i za trenutak ostavi po strani visoke istorijske priče, deluje osvežavajuće, ali je izložba o biciklu i biciklizmu prava muzejska poslastica i fenomen po sebi.
Subotica je i danas, po svemu sudeći, „najbiciklističkij“ grad u zemlji – bicikl je ovde prevozna, teretna i rekreaciona mašina, u masovnoj upotrebi već gotovo vek i po, i po svemu tome svakako zaslužuje muzejski prostor i vreme, koje su mu organizatori izložbe „Grad biciklista“ – Olga Kovačev Ninkov, istoričar umetnosti, Judit Rafai, etnolog i Mirko Grlica, istoričar, maštovito i veoma sadržajno obezbedili.
Bicikl je u Suboticu stigao vrlo brzo pošto je prihvaćen u Evropi, i praktično je sve do sada ostao u masovnoj upotrebi, mada unekoliko iz drugačijih razloga nego u Evropi. Tamo moderni povratak biciklu jeste svojevrsni odgovor na agresiju motornih vozila i izraz svesti o potrebi da se očuva zdrava sredina i sopstveno zdravlje. U Subotici je on (bio) često nužni izbor – većina onih koji ga koriste nemaju auto, a oni koji ga imaju prosto štede benzin. Ipak, sve je više i onih koji u biciklu vide mogućnost očuvanja kondicije i vitalnosti, isto kao i njegovu ekonomičnu i praktičnu prednost. Grad poput Subotice isuviše je mali za manevrisanje današnjim automobilima (sasvim nešto drugo je bio „fića“), dok se na tom dvotočkašu stigne za tili čas s jednog kraja grada na drugi.
To je očito bio i jedan od bitnih razloga u prihvatanju bicikla nedugo nakon što ga je Lajoš Vermeš, palićki plemić, 1879. godine provozao gradom, izazvavši bukvalno zapanjenost sugrađana. Ruku na srce, bilo je tu i otpora, kao i kod svake novine, pa su čak i lekari tvrdili da je dvotočkaš poguban po zdravlje. No, zavodljivost i dostupnost ovog jednostavnog prevoznog sredstva ipak je odnela prevagu, takođe ne odmah, jer je u početku on bio samo privilegija imućnih i statusni simbol, poput skupih automobila danas. Vremenom su se njime počela voziti kako gospoda u varoši, tako i nane i baće sa salaša. Čak se i danas, doduše sve ređe, može videti kako široka bunjevačka suknja pada preko točkova bicikla kojim upravlja bakica već zašla u godine. No, njih su odavno zamenile lepršave, kratke, minimalističke suknje ili prosto praktične farmerke modernih biciklistkinja.
Ovo prizori, koji su zauzeli dobar deo izložbe u subotičkom muzeju, govore i to da je bicikl jedan od nesumnjivih feminističkih simbola rušenja još jednog tabua, budući da su kao i u slučaju automobila, i bicikl muškarci smatrali svojom privilegijom. Žena i bicikl su ipak kasnije postali u bili čest motiv i inspiracija umetnika, ali i brojnih ljubavnika. Ljubav i bicikl su poseban deo istorije ovog dvotočkaša, i to je ne samo subotički, već planetarni fenomen. Nema zaljubljenog para koji u zajedničkoj vožnji biciklom ne vidi posebnu draž. Izložba „Grad biciklista“ biće otvorena do septembra. U gradu kao što je Subotica bicikl je to svakako i zaslužio.
Spomenik Ivanu Sariću
Bicikl je doneo još jednu strast, biciklizam, a vrlo rano ova sportska disciplina našla se na programu svih sportskih nadmetanja. Istorija je zabeležila mnoge biciklističke asove potekle iz Subotice, a jednome od njih, Ivanu Sariću, postavljen je i bronzani spomenik u centru grada. Naravno, sa biciklom, zajedno.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
