Ovogodišnja proslava Dužijance, tradicionalne manifestacija kojom se obeležava završetak žetvenih radova, ali i svi oni poslovi koji dovode do nje, ima specijalni program zbog same činjenice da je ovo jubilarna 100. po redu Dužijanca.
Ravno sto godina ona se slavi kao gradska svetkovina, a u sebi sadrži niz događaja, od posvećenja mladog žita tek što nikne pa sve do pečenja prvog hleba. Ove subote na salašu u Đurđinu, na kojem će se održati i takmičenje risara, odnosno takmičenje u košenju žita, izvedeno je ritualno „preskakanje ivanjske vatre“.
Naime, reč je o veoma starom običaju, kojim je su se nekada terale zle sile, nesreća i bolesti. Tada, oko praznika Svetog Ivana Cvitnjaka na salašima su paljene vatre, a preskakala su ih sva „čeljad“, a često i oni koji su došli samo da vide.
Ovaj običaj, inače karakterističan je za mnoge druge krajeve Vojvodine, među bunjevačkim salašarima bio je jedno vreme bio gotovo zaboravljen, a obnovljen je pre desetak godina. Za mnoge je on danas više atrakcija nego odraz nekadašnjih verovanja, a sudeći po ovogodišnjem, priskakanje ivanjske vatre bez sumnje izaziva dobro raspoloženje, budi želju za igrom i još uvek stvara osećaj očaranosti tom mističnom i ipak opasnom silom prirode.
Za svaki slučaj na mestu događanja bili su i vatrogasci, ali je preskakanje vatre prošlo u zabavi i završeno je tradicionalnim stavljanjem venaca od ivanjskog cveća na vrata salaša – da ga sačuva od „groma i vatre“, kako piše lokalni hroničar Alojzije Stantić.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
