Zbor medicinskih radnika Sombora o noćnoj smeni: Lekari da ne pristaju na nelogične i populističke mere

Kako kažu, da bi razjasnili ovaj predlog, koji između ostalog podrazumeva da u sred noći dežurni lekar u domu zdravlja može da vam posluša pluća, ili izmeri krvni pritisak, treba steći uvid u stanje u zdravstvenoj zaštiti i domovima zdravlja.

“Brojno stanje zdravstvenih radnika u domovima zdravlja je krajnje nepovoljno. Sistematizacija i normativi službe koji su trenutno na snazi doveli su do hroničnog nedostatka kadra u primarnoj zdravstvenoj zaštiti. Opterećenje velikim brojem pacijenata i glomaznim admistrativnim procedurama sa jedne strane i nemogućnost napredovanja sa druge, demotiviše zdravstvene radnike za ovu vrstu posla, pa se retko ko odlučuje da se tu i zadrži. Mesta upražnjena odlascima u penziju se slabo popunjavaju, pa tako imamo veliki broj penzionera koji još uvek obavljaju lekarski posao i zasigurno nisu zainteresovani za rad noću, niti su sposobni da ga obavljaju”, ukazuju u saopštenju.

Naglašavaju da je jasno da je starosna struktura lekara a i medicinskih sestara/ tehničara u domovima zdravlja veoma nepovoljna: prosečna starost lekara je preko 50 godina života.

“Takođe, medicinska sestre i tehničari često prelaze u domove zdravlja iz ustanova sekundarnog ili tercijernog nivoa jer zbog zdravstvenog stanja ili godina života nisu više u mogućnosti da odgovore zahtevima tih službi, a to se prvenstveno odnosi na noćni rad. Postavlja se i pitanje organizacije: smenski rad ili noćna dežurstva? Ko će primati naše pacijente u dnevnoj smeni i koliko će biti dodatno opterećenje poslom? Kako će to uticati na kvalitet usluge kada je i u redovnim okolnostima naše vreme provedeno sa pacijentom procenjeno na 10 minuta?”, pitaju iz Zbora medicinskih radnika i saradnika Sombora.

Takođe postavljaju pitanje kakvim i kojim sve zdravstvenim potrebama treba da odgovore ovi zdravstveni radnici u toku noćnog rada?

“Primarna zdravstvena zaštita je specifična oblast medicine, bazirana na holističkom pristupu i ovakva organizacija službe grubo narušava ceo koncept izabranih lekara. Bilo bi to isto kao da očnom lekaru naredite da operiše slepo crevo u toku noćnog dežurstva. Mnoge specijalističke službe, naročito u manjim bolnicama, rade po principu permanencije, odnosno dolaska od kuće po pozivu i nemaju dežurstva noću”, dodaju.

Ovde se, kako kažu, nameće i pitanje nagrađivanja, jer se po zakonu noćni rad plaća više nego dnevni.

“Primarna zdravstvena zaštita je organizovana po principu timova lekar – medicinska sestra/ tehničar i nagrađuje se pomoću kapitacione formule. Ovakva reorganizacija značajno bi umanjila učinak lekara primarne zaštite uz povećanje troškova rada”, objašnjavaju u saopštenju.

Na kraju postavljaju pitanje ima li uopšte realne potrebe za ovakvom organizacijom, s obzirom na postojanje službi hitne medicinske pomoći, prijemno-trijažnih odeljenja i urgentnih centara, koji svakako pružaju zdravstvenu zaštitu 24 sata?

“Ove službe su predviđene, obučene i opremljene za zbrinjavanje hitnih stanja, dok sve ostale potrebe koje nisu hitne, mogu biti zadovoljene i u redovno radno vreme u okviru primarne zdravstvene zaštite. Jasno nam je da je pritisak na ove službe prevelik i često neopravdan, ali to je rezultat loše organizacije zdravstvenog sistema u celini i ne može se rešavati parcijalnim i površnim potezima”, ističu iz Zbora medicinskih radnika i saradnika Sombora.

Takođe smatraju da bi se, uvođenjem noćne smene, “otvorila vrata zloupotrebi službe” od strane pacijenata koji žele da izbegnu procedure zakazivanja kod izabranih lekara i da na brzinu ostvare neku svoju potrebu koja ne zahteva hitnost.

“Ovaj predlog je sračunat isključivo sa željom da se kod građana stvori lažna slika brige o njihovom zdravlju i tako prikupe jevtini politički poeni, a sve to na račun iscrpljivanja zdravstvenih radnika i urušavanja kvaliteta zdravstvene zaštite i zdravlja građana Srbije”, zaključuju iz Zbora medicinskih radnika Sombora i pozivaju zaposlene u primarnoj zdravstvenoj zaštiti da ne pristanu na ovakve nelogične, neracionalne i populističke mere.

Oni takođe pozivaju i ministra zdravlja da se, ukoliko je sposoban, pozabavi racionalnom organizacijom zdravstvenog sistema, umesto što, kako kažu, preduzima besmislene poteze namenjene jedino ostanku u svojoj poljuljanoj fotelji i opstanku ove nenarodne i poljuljane vlasti.