Zemunice

Božidar Mandić Prijatelj, Ljuba Ršum, mi priča kako se sprema da naredno leto provede u podrumu. Već je počeo da iznosi stare flaše i cepanice, kako bi od hladnog prostora sebi stvorio radnu sobu. U njoj bi pisao tekstove i štitio se od sunčanog prženja. Opet, drugi prijatelj sa Dedinja, iskopao je četiri metra ispod svoje kuće prostoriju i napravio sebi spavaću sobu jer je preosetljiv na antenska (ne antejska) zračenja. Izgleda da će nas kosmos naterati na ponovnu zainteresovanost za andergraund kulturu! Opasnost raste. A, mi, poput Džojsovog junaka ne tragamo više za ocem, nego majkom. Gladni smo utrobe u kojoj ćemo osećati prednatalnu prijatnost. Zemunice, iz kojih je izrasla građevinska sociologija, kao da zaokružuju svoju misiju. Naspram ogromnih višespratnica, mi ćemo spas tražiti u zemlji od ključanja.
Nauka je nema. Nema odgovora za vrline. Ona se odlučila da služi vojsci i komforu, a dobrotu je zapostavila. Zamislite samo jedno jutro, kad se probudite, a zateknete ceo grad sa bilbordima: „Dobrota nema alternative“… „Dobrota je smisao“… „Ne iskorišćavajte svog bližnjeg, već mu pomozite“… Naravno da ni ja ne bih voleo da vidim instrukciju ideološke dobrote, ali bih se radovao da vidim ljude koji žele da spoje olovku i motiku. Netehnološka alatka i mudrost.
Uskoro ćemo svi morati u prodavnice po ašove i lopate, jer bageri još nisu sposobni da izgrade kuću ispod tla. Zemunice nisu obično prebivalište, nego utočište za ličnost. Jedino je pitanje da li će zemlja hteti da nas primi. Da li će čovek pun aditiva i negativne energije biti prihvaćen od svoje prapostojbine i materije početnog nastajanja. Čovek je, po svetim tekstovima, nastao od zemlje. Zemunice su opomena da joj se vrati bez marketinške ljubavi. Čist i s poštovanjem.
Neka bude što biti ne može, sada deluje realnije, nego obrnuto njegoševski. Čovekovom podsvešću već vlada strah od ogromne energije koju neprestano provocira. Zato su zemunice ulazak u podsvesno, potreba da očistimo bačene predmete pripremljene za „komitet duše i tačnosti“.
Smrt je negacija odricanja.
Na kraju nas, ipak, čeka da zaboravimo na sav komfor koji smo jurili tokom celog života. Zbog velike osetljivosti sjurićemo se u podrume i zemunice tražeći spas. Ili su to sobe u kojima ćemo sami sebi postaviti pitanje – kuda dalje!!! A, ako ne, naša savest biće spržena od sunčanih linija.
U svakom slučaju, suprotnosti nam ne gine. Iz arhitekture visokih ambicija, bivamo bačeni u „humke“ neminovnosti. Zemunice su nekad služile čoveku da se skrije od hladnoće, a sada da pobegne od toplote. Još jedan prilog za priručnik paradoksalnih determinacija.