Predsednik Hrvatske Ivo Josipović izrazio je juče u Jasenovcu najdublje žaljenje zbog svih žrtva ustaškog logora u Jasenovcu i svih drugih logora. Na obeležavanju 65. godišnjice proboja logoraša koji su 22. aprila pokušali da pobegnu iz ustaškog logora u Jasenovcu, Josipović je istakao da nijedan zločin ne sme da bude pravdan drugim zločinom i da se koristi u političke svrhe za raspirivanje zala. Istakao je da se o „Jasenovcu puno zna, ali da se ne pamti dovoljno koliko je nevinih ovde stradalo“.
Premijerka Jadranka Kosor izrazila je najdublju počast žrtvama koncentracionog logora Jasenovac. „Snažno osuđujemo zločine protiv nevinih. Zlo se ne sme zaboraviti, mržnja nas ne sme zaraziti“, istakla je hrvatska premijerka u Jasenovcu. Dodala je da se hrvatski narod „zlu nacizma i fašizma suprotstavio boreći se za slobodu i mir“. „Slobodna, demokratska i nezavisna Hrvatska stvorena je na temeljima antifašizma na čemu želi da gradi i evropsku budućnost“, naglasila je Jadranka Kosor.
Komemoraciji žrtvama ustaškog logora smrti Jasenovac prisustvovali su i potpredsednik Sabora Vladimir Šeks, nekoliko ministara u Vladi i bivši predsednik države Stjepan Mesić. Okupljeni građani izviždali su premijerku i njene ministre, dok su gromoglasnim pljeskom ispratili pojavljivanje i govore sadašnjeg i bivšeg predsednika Ive Josipovića i Stjepana Mesića. Komemoraciji pred kriptom spomenika Kameni cvet su prisustvovali i preživeli logoraši Jasenovca i delegacije bivših logoraša i antifašističkih boraca zemalja regiona, delegacija političkih stranaka, kao i diplomatski kor. Posle verskog obreda, u kriptu su položeni venci, a pored službenih delegacija, priliku za to i paljenje sveća imali su i potomci stradalih logoraša.
Koliko je žrtava Jasenovca bilo ne zna se, jer se cifre razlikuju – od 2.300 pa do one o milion ili 1,2 miliona ljudi. Tokom 1945. komisija za utvrđivanje zločina obavila je nekoliko uviđaja kako bi ustanovila broj žrtava. Službena cifra koja se pominje u Hrvatskoj je između 83.000 i 100.000 ljudi, s tim da je do sada poimenično popisano preko 77.000 logoraša. Pretpostavlja se da je od pobijenih logoraša najmanje 60.000 bilo Srba, zbog čega je Jasenovac nazvan „srpski Aušvic“.
Procene zasnovane na izveštaju državne Komisije FNRJ za utvrđivanje zločina okupatora i njihovih saveznika kao i Centar „Simon Vizental“ govore da je u logorima Jasenovca skončalo oko 500.000 Srba, 80.000 Roma, 23.000 Jevreja i više desetina hiljada antifašista. Kako se navodi, na dan proboja u logoru su bila 1073 logoraša. Njih 600 krenulo je u proboj, a samo 91 logoraš je preživeo i došao do slobode. Preostala 473 logoraša, koji zbog nemoći i bolesti nisu učestvovali u proboju ubijeni su i spaljeni zajedno s logorskim objektima. Istog dana, 22. aprila 1945. počeo je proboj zatvorenika Kožare, dela logora u samom mestu Jasenovac. Od njih 167 proboj je preživelo 11 logoraša.
Osim oko brojke pobijenih u logoru, kontroverze su i oko muzejske postavke iz 2006, koja po mišljenju mnogih zamagljuje ono šta se u logoru dešavalo. Julija Koš iz Jevrejske opštine Zagreb više puta je upozoravala pismima javnost da su u muzeju u Jasenovcu izostavljene osnovne i bitne informacije o počinjenim zločinima, pre svega o žrtvama i izvršiocima, zbog čega je tokom poslednje četiri godine više zainteresovanih strana snažno protestovalo.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
