Unakrsno ispitujući svedoka optužbe KDZ-163, optuženi Radovan Karadžić rekao je juče pred Haškim tribunalom da su zločini u logorima za nesrbe 1992. bili akti pojedinaca i proizvod „društvene patologije“. Svedok, koji je bio pripadnik Vojske Republike Srpske u logoru na Manjači, u utorak je u glavnom iskazu izjavio da su se 1992. u leto 24 Muslimana iz Sanskog Mosta ugušila dok su u prenakrcanim šleperima bili dovoženi na Manjaču.
Pred kapijom tog logora bilo je ubijeno više muslimanskih zarobljenika dovedenih iz logora Omarska, a dvojica Muslimana kasnije su ubijeni na Manjači.
Pošto mu je Karadžić, koji se brani sam, juče predočio niz dokumenata, KDZ-163 posvedočio je da su na Manjaču „sa raznih strana“ stizala naređenja da se prema zarobljenima postupa u skladu s međunarodnim konvencijama. Optuženi je tvrdio i da je logor Omarska, u kojem su po optužnici bili počinjeni teški zločini nad nesrbima, bio „istražni centar“.
Svedok je kazao da to „ne može da potvrdi, zato što tamo nije bio“. KDZ-163 je prihvatio Karadžićevu sugestiju da zarobljeni nisu bili u logorima zbog svoje vere, nego zbog sumnje da su počinili krivično delo, rekavši da su njemu u radu vera i nacija bile „sporedna stvar“. Ponovio je, međutim, da su Muslimani činili „više od 95 odsto“ od oko 4.000 zatvorenika koji su prošli kroz Manjaču. Navodeći da mnogi drugi svedoci tvrde da su zarobljenici bili izvođeni iz logora i da se nikada više ne bi vraćali, sugerišući da su bili ubijani, Karadžić je pitao svedoka da li se to događalo na Manjači.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
