Turska vlada je iznela „istorijsku ponudu“ koja ima za cilj okončanje 25-godišnjeg oružanog sukoba sa kurdskim borcima u kojima je stradalo 40.000 ljudi. Bešir Atalaj, ministar unutrašnjih poslova, izjavio je da namerava da okonča sukob sa separatistima. „Naš slogan je više slobode za sve“, kaže Alkalaj nazivajući ovu ponudu procesom bez ograničenja u cilju okončanja terorizma i podizanja stepena demokratije.
Kao prva mera predviđa se ukidanje zabrane na emitovanje programa privatnih kurdskih televizijskih kanala. Vlada u Ankari će potom ukinuti zabranu za političke kampanje na kurdskom jeziku, dozvoliće vraćanje kurdskih imena gradova i sela, koja su promenjena u turska imena tokom 1950-ih godina. Biće takođe formiran komitet koji će voditi računa o problemima Kurda i boriti se protiv svakog oblika diskriminacije.
Za zemlju koja je do sada negirala da ima kurdsku zajednicu, ovaj plan je značajan korak u pravcu utemeljenja mira. Takođe, potez bi mogao biti od velike koristi za turske težnje za prijem u EU. Plan Atalaja ipak ne predviđa nezavisnu državu Kurda za šta se bore separatisti Kurdistanske radničke partije (PKK).
Na duži rok, navodi Atalaj, Turskoj je potreban novi „demokratski i građanski“ ustav koji bi zamenio nacrt koji je donela hunta 1982. „Zemlja je prerasla ovaj ustav. Naš narod zaslužuje bolje“.
Cevat Ons, bivši zamenik šefa turske obaveštajne službe, izjavio je da uslovi u Turskoj i regionu nikada nisu bili više naklonjeni za rešenje spora. „Sa jedne strane imate zemlju spremnu za mir, i vladu koja sve to zagovara. Sa druge strane, terorističke grupe znaju da rat još dugo nema alternativu“.
Ali, televizijske scene desetina hiljada turskih Kurda koji proslavljaju dolazak mirovne grupe PKK podstakle su bes u Turskoj i primorale vladu da privremeno uspori proces. Lider glavne sekularne opozicione partije u parlamentu optužio je vladu da „sarađuje sa PKK“. Nacionalistički lider nazvao je sednicu „jednom od najnesrećnijih dana u parlametarnoj 89-godišnjoj istoriji Turske“. No ove kritike nisu nikakva novina. Vladajuća partija Pravde i razvoja na meti je kritika još od maja, kada je predsednik razgovarao o „istorijskim mogućnostima“ za okončanje rata koji je koštao zemlju 298 milijardi dolara od 1984.
Mesut Jegen, analitičar koji je specijalista za kurdske poslove, kaže da mnogo toga zavisi od lične harizme premijera Redžepa Tajipa Erdogana. „Prvi put, kurdsko pitanje je otvorilo debatu u parlamentu. Ovo je istorijski korak, ali samo još nije jasno gde će Turska stići“.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
