Znala su se imena svih tajnih agenata

VorKommando Moskau znala je imena svih tajnih agenata i saradnika iza Gvozdene zavese. Nakon rata, MI6 i Alen Dals su prefarbali u tobože lojalne antikomuniste one iste koje je SS predstavljao kao lojalne naciste. Njihovi ratni zločini su bili ignorisani u žurbi da se obnove nacističke špijunske mreže iza Gvozdene zavese.

Za zapadne obaveštajne službe, to je imalo neku vrstu cinične smislenosti. Nacisti su bili poraženi, a novi neprijatelj je bio Sovjetski Savez. Rat sa Hitlerom je završen, ali je Hladni rat tek počeo. Zašto odbaciti vredna obaveštajna sredstva samo zbog nekoliko mrtvih Jevreja? Niko ionako ne bi saznao da su nacistički obaveštajni agenti i dalje na platnom spisku, samo sa novim gospodarima. Čak i ako su Jevreji upoznati sa podacima o VorKommando Moskau, šta zaista mogu da urade povodom toga? Jevreji su ustvari uradili veoma dobar posao. Osnivači Izraela iskoristili su saznanja o ovoj jedinici kako bi ucenjivali nove poslodavce nacista na Zapadu. Za osnivače Izraela, ovo prikrivanje je postalo kamen temeljac za nastavak podrške Zapada. Bila je to cena koju su tajno platili da bi održali jevrejsku državu usred mora neprijatelja. Ali kakva je strašna bila ta cena: pustiti na slobodu ljude koji ti ubili porodicu.

Prve dve generacije izraelskih lidera uključivali su muškarce i žene poput Haima Vajcmana, Davida Ben Guriona, Goldu Meir, Mošea Arensa, Levija Eskola, Menahema Begina, Šimona Peresa i Jicaka Šamira, od kojih su svi rođeni u operativnom radijusu VorKommando Moskau. Da bi se razumelo kako su se morali osećati povodom puštanja na slobodu masovnih ubica njihovog naroda, a u okviru dogovora sa Nelsonom Rokfelerom, morate pogledati na događaje očima nekoga ko je kroz sve to prošao i uspeo da preživi.

Iako on nije razumeo ono zašto, Sol Šnadov je video ono šta, i to je brižljivo zapisao, sačuvavši ga za potomstvo. U svojim memoarima on je iza sebe ostavio podivljali gnev i užasnutost koje je upoznao tokom svog života. On je sebe opisivao kao žrtvu i kao svedoka. On je, u stvari, heroj koji je bio izdan.

Za Šnadoava, koji je rođen i odrastao u Poljskoj u blizini nemačke granice, košmar je počeo septembra 1939. godine, nedelju dana nakon što su Hitler i Staljin potpisali pakt o nenapadanju. Bio je to mesec u kojem je Hitler napao Poljsku, sa Staljinovim prećutnim pristankom. Prvog dana rata, 1. septembra, Šnadov je pozvan na dužnost u rezervi poljske konjice. On je bio vrlo neobičan heroj, običan dvadeset sedmogodišnji frizer sa ženom i dvoje male dece.

Tri dana nakon što je Nemačka napala Poljsku tenkovima i avionima, Šnadovljeva jedinica je uzvratila napad na konjima. U stvari, ta se jedinica borila preko granice, budući da je ušla u teritoriju Trećeg rajha. Šnadov je verovatno bio prvi jevrejski vojnik koji je izvršio invaziju na nacističku Nemačku. Ipak, taj incident nije ušao u istorijske anale naprosto zbog toga što je Sol bio jedini preživeli. Nemačka vojska je uhvatila malobrojne poljske konjanike u artiljerijsku zasedu, i zatim ih napala vatrom iz mitraljeza. Šnadov konj je oboren, pritisnuvši pod sobom svog jahača. U roku od nekoliko sekundi borba je bila gotova. Hrabra poljska konjica se predala. Tada je nemačka pešadija prešla na osvetu.

Prvo su Nemci streljali sve ratne zarobljenike, a zatim i sve ranjene Poljake. Šnadov je mogao da čuje korake prilaženja egzekutora. Sve što je mogao bilo je da leži bespomoćno i zatvori oči kada su strelci prišli bliže. Nemački vojnik ga je pogledao, pokrivenog od glave do pete krvlju njegovog konja. „Ovaj je mrtav“, promrmljao je vojnik, i krenuo dalje. Celih sedam sati Šnadov je još uvek ležao usred leševa, čekajući da Nemci završe s ubijanjem i odu. Kada se spustila noć, uspeo je da se iskobelja ispod konja i da napokon odbaci kacigu sa glave. Na njegovo zaprepašćenje, sva kosa na vrhu glave ostala je slepljena za sasušenu krv u kacigi. Bio je živ, ali je ostao delimično ćelav.

Nastavlja se